Скендер Куленовић — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
Исправљене словне грешке |
||
Ред 34:
Још у гимназији Куленовић је написао свој први сонетни венац “Оцвале примуле”. Писао је пјесме и поеме, комедије, есеје, критике, путописе, цртице, приче и романе. Још као студент ушао је у загребачки круг социјалних писаца. Посвијетивши се новинарству, након прекинутих студија, сарађивао је у бројним листовима и часописима, а [[1937]]. са [[Хасан Кикић|Хасаном Кикићем]] и [[Сафет Крупић|Сафетом Крупићем]] покреће у [[Загреб]]у муслимански часопис ''[[Путоказ]]''.
Године 1941. одлази у партизане, гдје током рата пише поеме, уређује листове (''[[Босански ударник]], [[Глас Српске|Глас]], [[Ослобођење (сарајевско)|Ослобођење]]''). Док је већина пјесника бораца
Одмах послије рата је директор драме [[Народно позориште у Сарајеву|Народног позоришта у Сарајеву]], гдје је режирао три представе и почео да пише драме. Уређује [[Преглед]], [[Књижевне Новине]] и [[Нова мисао|Нову мисао]]. Једно вријеме био је драматург [[Народно позориште у Мостару|Народног позоришта у Мостару]], а по пресјељењу у Београд уредник у београдском издавачком предузећу [[Просвета (издавачко предузеће)|''Просвета'']].<ref name="Sećanja" />
|