|
== Дигитална Валута ==
'''Дигитална валута''' (дигитални новац, електронски новац) посматра се као и свака валута новца, или имовина слична новцу, који се првенствено управља, чува или размењује у дигиталним рачунарским системима посебно путем интернета. Врсте дигиталних валута укључују [[Криптовалута|крипто валуту]], виртуелну валуту и дигиталну валуту централне банке.<ref>{{Cite web|url=https://mbs.edu.rs/mbsblog/virtuelne-valute/|title=Virtuelne valute|date=2017-10-13|website=MBS - Visoka škola modernog biznisa|language=sr-RS|access-date=2022-01-18}}</ref><ref>{{Cite web|url=https://vp.rs/2021/03/22/digitalizacija-imovine-digitalni-aseti-i-digitalni-novac/|title=Digitalizacija imovine – digitalni aseti i digitalni…|date=2021-03-22|website=Vuković i partneri|language=sr-RS|access-date=2022-01-18}}</ref>[[Датотека:Bitcoin.png|мини|Биткоин лого]]Дигитална валута може се евидентирати у дистрибуираној бази података на интернету, централизованој електронској рачунарској бази у власништву компаније или банке, у дигиталним датотекама или на картици са ускладиштеном вредношћу. Дигиталне валуте показују својства слична традиционалним валутама, али у главном немају физички облик за разлику од валута са штампаним новчаницама или кованицима. Овај недостатак физичког облика омогућава готово тренутне трансакције путем интернета и уклања трошкове повезане са дистрибуцијом новчаница и кованица. Обично их не издаје владино тело, па се због тога сматрају незаконским средством плаћања и омогућавају пренос власништва преко државних граница. <ref>{{Cite web|url=https://www.bis.org/cpmi/publ/d137.pdf|title=Одбор за плаћања и тржишна инфраструктура Новембар 2015.|url-status=live}}</ref> Ове врсте валута могу се користити за куповину физичких добара и услуга, али такође могу бити коришћене за одређене заједнице, на пример за употребу у интернет игри.<ref>Offgamers 6 Novembar 2018</ref>
Дигитални новац може бити централизован , например тамо где постоји централна тачка контроле новчане масе (банка) или децентрализован , где је контрола новчане масе унапред одређена или демократски договеранадоговорена. ▼== Историјат ==
[[1983 ]]. године истраживачки рад Давида ЦхаумЧаума ( енг. [[ DavidЕнглески Chaumјезик| Davida Chaumенг]] . Davida Chaum) представио је идеју дигиталне готовине. [[1989 ]]. основао је DC<ref>Digicash</ref>, компанију за електронску готовину, у [[Амстердам|Амстердаму ]] да комерцијализује идеје у свом истраживању. ▼
[[Електронско злато ]] је први пут уведено на интернету [[1996 ]]. године , и нараслораширило јесе на неколико милиона корисника пре него што га је америчка влада угасила [[2008 ]]. године. Електронско злато су и америчка влада и званичници називали "дигиталном валутом " .[[Датотека:Cryptocurrency logos.jpg|мини|Логои разних криптовалута ]] [[1997 ]]. године [[Кока-кола ]] је понудила куповину у аутоматима путем мобилних плаћања . ▼
'''Дигитална валута''' (дигитални новац, електронски новац) је као и свака валута новац , или имовина слична новцу који се првенствено управља , чува или размењује у дигиталним рачунарским системима посебно путем интернета. Врсте дигиталних валута укључују [[Криптовалута|крипто валуту]] , [https://mbs.edu.rs/mbsblog/virtuelne-valute/ виртуелну валуту] и [https://vp.rs/2021/03/22/digitalizacija-imovine-digitalni-aseti-i-digitalni-novac/ дигиталну валуту] централне банке.[[Датотека:Bitcoin.png|мини|Биткоин лого]]Дигитална валута може се евидентирати у дистрибуираној бази података на интернету , централизованој електронској рачунарској бази у власништву компаније или банке, у дигиталним датотекама или чак на картици са ускладиштеном вредношћу.
[[2009 ]]. године је покренут [[Биткојн|Биткоин]] који је означио почетак децентрализоване дигиталне валуте засноване на [[Blokčejn| блокчеинублокчејну]] , без централног сервера и без материјалне имовине која се држи у резерви. Такође познате као криптовалуте , дигиталне валуте засноване на блокчеинублокчејну показале су се отпорним на покушаје владе да их регулише јер није постојала централна организација или моћ да их искључи. ▼
== ПодтиповиВрсте дигиталне валуте и поређења == ▼
Дигиталне валуте показују својства слична традиционалним валутама , али у главном немају физички облик за разлику од валута са штампаним новчаницама или кованим кованицима.Овај недостатак физичког облика омогућава готово тренутне трансакције путем интернета и уклања трошкове повезане са дистрибуцијом новчаница и кованица. Обично их не издаје владино тело , па се због тога сматрају не законским средством плаћања и омогућавају пренос власништва преко државних граница. <ref>{{Cite web|url=https://www.bis.org/cpmi/publ/d137.pdf|title=Одбор за плаћања и тржишна инфраструктура Новембар 2015.|url-status=live}}</ref>
Ове врсте валута могу се користити за куповину физичких добара и услуга , али такође могу бити коришћене за одређене заједнице например за употребу у интернет игри<ref>Offgamers 6 Novembar 2018</ref>.
▲Дигитални новац може бити централизован , например тамо где постоји централна тачка контроле новчане масе (банка) или децентрализован где је контрола новчане масе унапред одређена или демократски договерана.
= Историја =
▲1983. године истраживачки рад Давида Цхаум (енг. [[David Chaum|Davida Chaum]] ) представио је идеју дигиталне готовине. 1989. основао је DC<ref>Digicash</ref>, компанију за електронску готовину, у Амстердаму да комерцијализује идеје у свом истраживању.
▲Електронско злато је први пут уведено на интернету 1996. године , и нарасло је на неколико милиона корисника пре него што га је америчка влада угасила 2008. године. Електронско злато су и америчка влада и званичници називали "дигиталном валутом" .[[Датотека:Cryptocurrency logos.jpg|мини|Логои разних криптовалута ]]1997. године Кока-кола је понудила куповину у аутоматима путем мобилних плаћања .
▲2009. године је покренут [[Биткојн|Биткоин]] који је означио почетак децентрализоване дигиталне валуте засноване на [[Blokčejn|блокчеину]] , без централног сервера и без материјалне имовине која се држи у резерви. Такође познате као криптовалуте , дигиталне валуте засноване на блокчеину показале су се отпорним на покушаје владе да их регулише јер није постојала централна организација или моћ да их искључи.
▲= Подтипови дигиталне валуте и поређења =
=== Дигитална валута као одређена врста и као назив мета-групе ===
Дигитална валута је термин који се односи на одређену врсту електронске валуте са одређеним својствима. Дигитална валута је такође термин који се користи за укључивање мета-групе, подврста дигиталне валуте, а посебно значење може се утврдити само у одређеном правном или контекстуалном случају. Правно и технички, постоји безброј законских дефиниција дигиталне валуте и многих подтиповаврсти дигиталне валуте. Комбинујући различита могућа својства, постоји широк број примена које креирају бројне подврсте дигиталне валуте. Многе државне јурисдикције примениле су своју јединствену дефиницију дигиталне валуте, виртуелне валуте, крипто валуте, е-новца, мрежног новца, е-готовине и других врста дигиталне валуте. Унутар било које одређене владине надлежности, различите агенције и регулатори дефинишу различита и често опречна значења за различите врсте дигиталних валута на основу специфичних својстава одређене врсте или подтипа валуте.
=== Дигитална валута наспрам виртуелне валуте ===
Према извештају [[Европска централна банка|Европске централне банке]] за [[2015]]. годину „Шеме виртуелних валута - даља анализа“, виртуелна валута је дигитални приказ вредности којикоју не издаје централна банка, кредитна институција или институција е-новца, а који, у неким околностима, може битисе користикористити као алтернатива новцу. У претходном извештају из октобра [[2012]]. године, виртуелна валута је дефинисана као врста нерегулисаног, дигиталног новца, који издају и обично контролишу њени програмери, а користи се и прихвата међу члановима одређене виртуелне заједнице.
Према извештају [[Banka za međunarodna poravnanja|Банке за међународна поравнања]] из новембра [[2015]]. године „Дигиталне валуте“, то је средство представљено у дигиталном облику и има неке монетарне карактеристике. Дигитална валута може бити деноминована у суверену валуту и издати је издавалац одговоран за откуп дигиталног новца у готовини. У том случају дигитална валута представља електронски новац (е-новац). Дигитална валута деноминована у сопственим јединицама вредности или са децентрализованим или аутоматским издавањем сматраће се виртуелном валутом. Као такав, биткоин је дигитална валута, али такође и врста виртуелне валуте. Биткоин и његове алтернативе заснивају се на криптографским алгоритмима, па се ове врсте виртуелних валута називају и крипто валутама.
=== Дигитална наспрам криптовалуте ===
Крипто валута је подврста дигиталне валуте и дигитално средство које се ослања на [[Криптографија|криптографију]] како би повезалоповезали дигиталнедигитални потписепотписи преноса средстава, равноправно умрежавање и децентрализацијудецентрализација. У неким случајевима се за креирање валуте и управљање валутом користи шема доказивања о раду или доказивања удела. Крипто валуте могу омогућити децентрализацију система електронског новца. Када се имплементирају са блокчеин-омблокчејном, систем дигиталне књиге или систем вођења евиденција користи криптографију за уређивање засебних делова уноса у базу података који се дистрибуирају на многим одвојеним серверима. Први и најпопуларнији систем је биткоин, пеер[[P2P мрежа|пир-тоту-пеерпир]] (енг. [[P2P мрежа|peer-to-pee]]<nowiki/>rpeer) електронски монетарни систем заснован на криптографији.<ref>{{Cite web|url=https://rs.cointelegraph.com/bitcoin-for-beginners/what-is-cryptocurrency|title=Sta su kriptovalute ?|url-status=live}}</ref><ref>P2P</ref> ) електронски монетарни систем заснован на криптографији.
=== Дигитална наспрам традиционалних валута ===
Већина традиционалне новчане масе је банкарски новац који се држи на рачунарима. У неким случајевима се сматрајусматра дигиталном валутом. Могло би се тврдити да наше све безготовније друштво значи да све валуте постају дигиталне валуте, али нам нису представљене као такве.
=== Централизовани системи ===
Бројни системи електронског новца користе бесконтактни пренос плаћања како би олакшали лако плаћање и пружили примаоцу више самопоуздања да не пушта свој електронски новчаник током трансакције.
* [[1994]]. године МондехМондекс (енг. Mondex ) и НационалНационална Вестминстер Банка (енг. [[National Westminster Bank]] ) обезбедили су „електронску ташну“ становницима [[Свиндон|Свиндона]].
* Отприлике [[2005]]. године ТелефоницаТелефоника (енг. Telefonica ) и ББВА (енг. BBVA ) банка покренуле су систем плаћања у [[Шпанија|Шпанији]] под називом Мобипаи, који је користио једноставне услуге услуге кратких порука са функционисаним телефонима намењеним одређеним услугама, укључујући таксије и претплатне телефонске допуне путем BBVA струје. терећење банковног рачуна.
* У јануару [[2010]]. Венмо (енг. Venmo ) је покренут као мобилни систем плаћања путем [[SMS]]|СМС-а]], који се трансформисао у друштвену апликацију у којој пријатељи могу платити једни другима мање трошкове попут шољице кафе, кирије и плаћања дела рачуна у ресторану када неко заборави новчаник . ПопуларноПопуларан је начин плаћања међу студентима, али има неких сигурносних проблема. Може се повезати са банковним рачуном, кредитном / дебитном картицом или имати учитану вредност како би се ограничио износ губитка у случају нарушавања безбедности. Кредитне картице и небитне дебитне картице наплаћују 3% накнаде за обраду.
* [[19. новембар|19. новембра]] [[2011]]. године [[Google|Гугл]] (енг. [[Google]] ) новчаник је објављен у [[Сједињене Америчке Државе|Сједињеним Америчким Државама]] како би олакшао ношење свих нечијихкоришћење кредитних / дебитних картица на телефону.
* [[2012]]. [[године Ирски О2]] (у власништву ТелефоницеТелефонике) покренуо је ЕаситрипИзитрип за плаћање путарина које су наплаћиване на рачун мобилног телефона или авансног кредита.
* [[Британски О2]] изумиоизумео је О2 новчаник отприликеготово у исто време. Новчаник се може напунити редовним банковним рачунима или картицама и испразнити га од стране трговаца на мало користећи технику познату као „новчане поруке“. Услуга је затворенаукинута [[2014]]. године.
* [[9. септембар|9. септембра]] [[2014]]. године Аппле[[Apple Inc.|Епл Пеј]] (енг. Apple Pay ) је најављен на [[IPhone 6|Ајфон 6]] догађају. У октобру 2014. године објављен је као надоградња за рад на Ајфон 6 (енг. [[IPhone 6|iphone]]) и Apple Watch уређају. Веома је сличан GoogleГугл новчанику, али само за Apple уређаје.
=== Децентрализовани системи ===
Дигитална валута је у неким случајевима примењена као децентрализовани систем било које комбинације издавања валуте, евиденције власништва, ауторизације и потврде преноса власништва и складиштења валута.
Према [[Banka za međunarodna poravnanja|Банци за међународна поравнања]] (BIS), „Ове„ове шеме не разликују кориснике на основу локације и стога омогућавају пренос вредности између корисника преко граница. Штавише, брзина трансакције није условљена локацијом уплатитељауплатиоца и прималацпрималаца уплате.
== Закон ==
Од [[2001]]. године , [[Европска унија]] примењује директиву о електронском новцу , спроводи бонитетни надзор пословања институција за електронски новац, који су последњи пут измењени [[2009]]. године. Појавиле су се сумње у стварну природу електронског новца ЕУ, пошто су упућени позиви у вези са Директивом о платним услугама ЕУ из [[2007]]. године у корист спајања платних институција и институција за електронски новац.
У Сједињеним Државама електронски новац регулише члан 4А [[:en:Uniform_Commercial_Code|Јединственог комерцијалног законика]] за трансакције на велико и [[:en:Electronic_Fund_Transfer_Act|Закон о електронском трансферу]] средстава за потрошачке трансакције. Одговорност добављача и одговорност потрошача регулисане су Уредбом Е.<ref>{{Cite web|url=https://www.fdic.gov/news/financial-institution-letters/2009/fil09066.pdf|title=Регулисање електронског трансфера|url-status=live}}</ref>
Виртуелне валуте представљају изазове за централне банке, финансијске регулаторе, одељења или министарства финансија, као и фискалне власти и статистичке власти.
=== Смернице америчке комисије за трговину робама са робом ===
Америчка комисија за трговину робама са робом<ref>CFTC </ref> утврдила је да су виртуелне валуте правилно дефинисане као роба у [[2015]]. години. ЦФТЦ ( енг. CFTC ) је упозорио инвеститоре против шема [[PUMP DUMP|PUMP-DUMP]]<ref>{{Cite web|url=https://www.cftc.gov/sites/default/files/idc/groups/public/%40customerprotection/documents/file/customeradvisory_pumpdump0218.pdf|title=PUMP & DUMP seme|url-status=live}}</ref> које користе виртуелне валуте.
=== Смернице америчке управе прихода ===
Обавештење [[2014]] године америчке Службе унутрашњих прихода<ref>IRS</ref> дефинише било коју виртуелну валуту, крипто валуту и дигиталну валуту као имовину;, добици и губици опорезују се у оквиру стандардних имовинских политика.
=== Смернице америчког трезора ===
[[20. март|20. марта]] [[2013]]. године, Мрежа за извршење финансијских злочина издала је смернице да појасни како се [[Амерички закон о тајности банака]] применио на лица која креирају, размењују и преносе виртуелне валуте.
=== Смернице америчке комисије за хартије од вредности ===
У мају [[2014]]. америчка Комисија за хартије од вредности <ref>SEC</ref> „упозорила је на опасности од биткоина и других виртуелних валута" .
=== Прописи државе Њујорк ===
У јулу 2014. године, одељење за финансијске услуге државе [[Њујорк]] предложило је најопсежнију регулативу виртуелних валута до данас, која се обично назива БитЛиценсеБитЛајсенс (енг. BitLicence) . Прикупила је допринос присталица биткоина и финансијске индустрије кроз јавне расправе и период коментара до [[21. октобар|21. октобра]] 2014. године како би прилагодила правила. Предлогом у саопштењу за штампу NI DFS-а „настојало се постићи одговарајући баланс који помаже у заштити потрошача и искорењивању нелегалних активности". Мање компаније су критиковале да фаворизују успостављене институције, а кинеске берзе биткоина жалиле су се да правила су „превише широке у примени ван Сједињених Америчких Држава“.
== Адаптација од стране влада ==
Од [[2016]]. године, преко 24 земље улажу у технологије дистрибуиране књиге<ref>DLT</ref> са инвестицијом вредневредном 1.4 милијарде долара . Поред тога, преко 90 [[Централна банка|централних банака]] укључено је у ове дискусије, укључујући импликације дигиталне валуте коју емитује централна банка.
* Хонг Конгов систем, започет [[1997]]. године као електронскаелектронски новчаник за јавни превоз , најуспешнија је и зрела примена бесконтактних паметних картица који се користе за масовни транзит. После само 5 година , 25 посто трансакција картице OctopusОктопус није повезано са транзитом и прихвата их више од 160 трговаца.
* Лондонски транспортни систем , ОистерОјстер (енг. Oyster ) је пластична паметна картица која може да прими кредит уз наплату, путне картице и сезонске карте за аутобус и трамвај. Картица OysterОјстер може се користити за путовање аутобусом, подземном железницом, трамвајем, ДЛР (енг. DLR-ом) , и већином националних железничких услуга у [[Лондон|Лондону]].
*Јапанска бесконтактна рфид паметна картица која се користи на разне начине , као што су системи за продају карата за јавни превоз , е-новац и кључевикључева од врата становања
*Холандски електронски систем готовине , све АТМ картице издате од стране холандских банака имале су вредност која се може учитати уз помоћ овог система. За људе без банке , претплаћене картице могле су се купити на разним локацијама у [[Холандија|Холандији]].
*Белгијска електронска апликација за дебитне картице , уведена у фебруару [[1995]]. године као средство за замену готовине за мале трансакције . Систем је повучен [[31. децембар|31. децембра]] [[2014]]. године.
У марту [[2018]]. године, Марсхаллова[[Маршалска Острва|Маршалска острва]] постала су прва држава која је издала сопствену крипто валуту и потврдила је као законско средство плаћања;. валута се назива „совереигн“„соверајн“.
=== Канада ===
Банка Канаде истражила је могућност стварања верзије своје валуте на блок ланцу. Канадска банка удружила се са пет највећих националних банака - и блокчеинблокчејн консултантском кућом Р3П3 - за оно што је било познато као пројекат ЈасперЏаспер. У симулационом раду [[2016]]. године, централна банка је издала кованице на блок-ланцу сличном Етеријуму. Банке су користиле кованице за размену новца онако како то раде на крају сваког дана како би поравнале своје главне рачуне.
=== Кина ===
2016. године Фан Ифеи, заменик гувернера кинеске централне банке, Народне банке Кине <ref>PBOC</ref>, написао је да су „сазрели услови за дигиталне валуте, што може смањити оперативне трошкове, повећати ефикасност и омогућити широк спектар нових апликација ". Према Фан ИифеиИфеи (енг. [[Fan Yifei]] ) , најбољи начин да се искористи ситуација је да централне банке преузму вођство, како у надзору приватних дигиталних валута, тако и у развоју сопственог дигиталног законског средства плаћања.
У октобру [[2019]]. Народна банка Кине је најавионајавила да ће дигитални ренминби бити објављен након година припреме. Верзија валуте, позната као ДЦЕП (енг. DCEP ) ,<ref>Дигитална валута за електонско плаћање</ref> , заснива се на крипто валути која се може „одвојити“ од банкарског система. На објаву су стигли разни одговори: неки је сматрају покушајем кинеске владе да заобиђе америчке доларе у међународном банкарству и поравнању плаћања, чиме нарушава или слаби способност Америке да искористи долар као светску валуту ради остваривања својих ширих геополитичких интереса , док други верују да се више ради о домаћој контроли и надзору.
У децембру 2020. године, Народна банка Кине је становницима Сузхоу-а[[Суџоу|Суџоуа]] дистрибуирао дигитални ренминби у вредности од 20 милиона CNP путем лутријског програма за даљу промоцију дигиталне валуте коју подржава влада. Примаоци валуте могли су да купују и ван мреже и путем Интернета, проширивши се на ранију пробу која није захтевала интернет везу укључивањем мрежних продавница у програм. Компанија за е-трговину JD пријавила је око 20.000 трансакција у прва 24 сата суђења. За разлику од осталих платформа за плаћање путем Интернета, као што су АлипаиАлипеј (енг. Alipay) или ВецхатВичет ПаиПеј (енг. [[Wechat Pay]] ) , дигитална валута нема накнаде за трансакције.
=== Данска ===
Данска влада предложила је да се ослободи обавезе одабраних малопродаја да прихватају готовину, приближавајући земљу економији без [[Готовина|готовине]]. Данска привредна комора подржава овај потез. Готово трећина данске популације користи апликацију за паметне телефоне за пренос новца.
=== Норвешка ===
Холандска централна банка експериментише са виртуелном валутом заснованом на блокчеин-ублокчејну под називом "[[DNBCoin]]".
=== Индија ===
Обједињени интерфејс за плаћања УПИ (енг. UPI) је тренутни систем плаћања у реалном времену који је развила Национална корпорација за плаћања у [[Индија|Индији]], а који олакшава међубанкарске трансакције. Интерфејс регулише Резервна банка Индије и ради тренутним преносом средстава између два банковна рачуна на мобилној платформи. UPI је изграђен преко услуге непосредног плаћања за пренос средстава. Будући да је дигитални систем плаћања, доступан је 24 / 7 и током државних празника. За разлику од традиционалних мобилних новчаника, који узимају одређену количину новца од корисника и чувају га на сопственим рачунима, UPI подиже и депонује средства директно са банковног рачуна кад год се захтева трансакција. Користи адресу за виртуелно плаћање (јединствени ID који обезбеђује банка), број рачуна са IFS кодом, број мобилног телефона са ММИД (енг. MMID ) (идентификатор мобилног новца), [[Aadhaar]] број или виртуелни ID за једнократну употребу. За потврду сваке уплате потребан је УПИ-ПИН(енг. UPI-PIN) (UPI лични идентификациони број који један креира у апликацији UPI банке).
=== Русија ===
Руска банка под контролом владе поседује услугу електронског плаћања и истоимену дигиталну валуту.
=== Шведска ===
[[Шведска]] је у процесу замене свих својих физичких новчаница и већине својих кованица до средине [[2017]]. године. Међутим, нове новчанице и кованице шведске круне вероватно ће циркулирати око половине врхунца 2007. од 12.494 круна по становнику. [[Riksbank]]Риксбанка планира да започне расправе о електронској валути коју је издала централна банка којој „не треба да замени готовину, већ да јој делује као допуна“. Заменица гувернера Сесилија [[Cecilia Skingsley]] Скингслеј изјавила је да ће се готовина и даље извлачити из употребе у Шведској, а иако је готовину у Шведској тренутно прилично лако, често је врло тешко положити је на банковне рачуне, посебно у руралним областима. Тренутно није донета одлука о одлуци о стварању „е-кроне“круне“. У свом говору SkingsleyСкинсглеј наводи: „Прво питање је да ли е-круну треба књижити на рачуне или би екронае-круна требало да буде неки облик дигитално преносиве јединице којој није потребна основна структура рачуна, отприлике попут готовине“. SkingsleyСкингслеј такође наводи: „Друго важно питање је да ли RiksbankРиксбанка треба да изда е-круну директно широј јавности или да иде преко банака, као што то сада чинимо са новчаницама и кованицама“. Друга питања ће се обрађивати попут каматних стопа, да ли треба да буду позитивна, негативна или нула?
=== Швајцарска ===
2016. године градска влада је први пут прихватила дигиталну валуту у плаћању градских такси. [[Кантон Цуг|Зуг]] кантон, [[Швајцарска]], додао је биткоин као средство плаћања малих износа, до 200 швајцарских франака, у тесту и покушају да напредује ЗугЦуг као регион који напредује у будућим технологијама. Да би смањио ризик, ЗугЦуг одмах конвертује било који примљени биткоин у швајцарску валуту. Швајцарске савезне железнице, швајцарска железничка компанија у државном власништву, продају биткоине на својим аутоматима за продају карата.
=== Велика британија ===
Главни научни саветник владе Велике Британије саветовао је свог премијера и парламент да размотре могућност коришћења дигиталне валуте засноване на блокчеин-ублокчејну.
Главни економиста Енглеске банке, централне банке [[Уједињено Краљевство|Уједињеног Краљевства]], предложио је укидање папирне валуте. Банка се такође заинтересовала за блокчеинблокчејн. 2016. године започео је са вишегодишњим истраживачким програмом како би истражио импликације дигиталне валуте коју је издала централна банка. Енглеска банка је израдила неколико истраживачких радова на ту тему. Један сугерише да би економске користи издавања дигиталне валуте на дистрибуираној књизи могле додати чак 3 процента економској производњи земље. Банка је рекла да жели да следећа верзија основне софтверске инфраструктуре банке буде компатибилна са дистрибуираним књигама.
== Чврсте и меке дигиталне валуте == ▼
= Прихватање од стране финансијских актера =
Владин став диктира тенденцију међу етаблираним тешким финансијским актерима да су склони ризику и конзервативни. Ниједна од ових понуђених услуга око криптовалута и већи део критика долази од њих.
„Први покретач међу њима били су Фиделити Инвестментс, компанија Фиделити Дигитал Ассетс (енг. [[Fideliti Digital Assets]] ) <ref>Д.О.О Компанија</ref> са седиштем у [[Бостон|Бостону]] пружаће решења за скрбништво на нивоу предузећа, платформу за извршење трговине криптовалутама и услуге институционалног саветовања 24 сата дневно, седам дана у недељи дизајнираних да се ускладе са блокчеин-ом о трговинском циклусу ". Радиће са Биткоин-ом и [[Етериум]]-ом, а општа доступност заказана је за 2019. годину.
▲= Чврсте и меке дигиталне валуте =
Чврста електронска валута нема могућност оспоравања или поништавања када се користи. Готово је немогуће сторнирати трансакцију, оправдану или не. Веома је слична готовини.
Меке електронске валуте супротне су тврдим електронским валутама. Уплате се могу сторнирати. Обично, када се уплата сторнира, постоји „време обрачуна“. Чврста валута се може „ублажити“ помоћу независне услуге.
== Критика ==
Многе постојеће дигиталне валуте још увек нису забележиле широку употребу и можда их неће бити лако користити или разменити. Банке углавном не прихватају нити нуде услуге за њих. Постоји забринутост да су криптовалутекрипто валуте изузетно ризичне због њихове врло велике волатилности и потенцијала за шеме пумпи и депонија. Регулатори у неколико земаља упозорили су против њихове употребе, а неке су предузеле конкретне регулаторне мере како би одвратиле кориснике. Све не-крипто валуте су централизоване. Као такве, влада их може затворити или запленити у било ком тренутку. Што је валута анонимнија, то је криминалцима привлачнија, без обзира на намере њених креатора. Биткоин је такође критикован због свог енергетски неефикасног доказа заснованог на [[SHA-256|СХА-256]].
== Листа ==
{| class="wikitable"
|+
|}
= Литература =
Текст ДИГИТАЛНА ВАЛУТА је преведен са сајта : https://en.wikipedia.org/wiki/Digital_currency#cite_ref-14
# https://mbs.edu.rs/mbsblog/virtuelne-valute/
# https://vp.rs/2021/03/22/digitalizacija-imovine-digitalni-aseti-i-digitalni-novac/
== Референце ==
| 