Даница Марковић — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
сређивање
Исправљене словне грешке
Ред 86:
Даница Марковић је својом поезијом обележила прву деценију 20. века и била је, чак и од најстрожих критичара, прихваћена и хваљена чим се појавила. Унела је нову ноту међу женске стихове, писала је лично и исповедала се, али је то, осим на почетку, чинила под својим именом и презименом.<ref name="Новости" /> Инспирацију за своје стихове црпла је из свог углавном не баш срећног живота.<ref name="Riznica srpska" /> Најбитније карактеристике поезије Данице Марковић су [[песимизам]], изузетна искреност и лична нота. Очигледан је утицај [[Војислав Илић|Војислава Илића]], а због израженог песимизма неки критичари њено дело упоређују са поезијом [[Велимир Рајић|Велимира Рајића]] који је био савременик поетесе.<ref name="Скерлић" />
 
Даница Марковић своју прву песму ''Последње жеље'', коју је написала са 18 година, објављује 1900. године у часопису ''Звезда'', под псеудонимномпсеудонимом Звезданка. Две године касније у часопису ''Покрет'' [[Сима Пандуровић|Симе Пандуровића]] објављује две песме (''Знаш у оне златне дане'' и ''Једина утеха'') и своју прву приповетку (''Крст''). Наредне, 1903. године у ''[[Босанска вила|Босанској вили]]'' објављене су њене песме ''Пролетња елегија'' и ''Завист''. Касније, када се већ доказала као врсна књижевница, њене песме, али и приповетке објављује ''[[Политика (новине)|Политика]]''. Тако 1929. године, по изласку њене друге збирке поезије, у ''Политици'' излазе две песме: ''Време'' и ''За маштом'' и једанаест приповедака: ''Без ичег свог'', ''Болећив човек'', ''Дипломатски подвиг Мате Хаџи-Матића'', ''Епидемија'', ''За славу Пољске'', ''Заборављени пакет'', ''Завладичење архимандрита Серафима'', ''Кћери Префектове'', ''Ратна епизода – година 1914'', ''У царскоме Бечу'' и ''Хајдучка крв'', као и мемоарска проза ''Утисци из буне у Топлици'' у пет наставака, штампаних на насловним странама. Ове утиске исписала је као непосредни учесник и сведок устанка, савременик и хроничар.<ref name="Књиженство" /> Приповедачка проза Данице Марковић мало је позната. Своје приповетке она је, осим у ''Политици'' (1927—1932), објављивала и у часописима ''Покрет'' (1902), ''Мисао'' (1920; 1926), листовима ''Жена и свет'' (1930—1931).<ref name="Riznica srpska">{{cite web|title=Danica Marković (1879—1932)|url=http://riznicasrpska.net/knjizevnost/index.php?topic=378.0|website=Riznica srpska|accessdate=10. 2. 2017}}</ref>
Треба напоменути и то да у стиху гђе Марковић има нечега тешког, тврдог, а често и суве прозе.Има слика, редови су неравни, све вели да се хтела дати песма, али је тешко не осетити трому прозу и њеним стиховима.
 
=== Објављене публикације ===
Своју прву збирку песама под насловом ''Тренуци'' Даница Марковић објављује 1904. године и штампа је о сопственом трошку. Ова збирка од 25 песама наилази на повољну оцену критике, пре свега Јована Скерлића који њене песме сматра смелим и искреним толико да је са њима Даница успеле да се издвоји из огромног броја песника који су објављивали тих година.<ref name="Скерлић">{{harvnb|Скерлић|1964|p=162—166}}</ref> Само годину дана касније у антологији српског и хрватског песништва Јосипа Миланковића ''Наша пјесма'' излази њена песма ''У сутон''. Године 1910. за свој књижевни рад одликована је Орденом Светог Саве и већ следеће године [[Bogdan Popović|Богдан Поповић]] уврстио ју је, као једину жену међу песницима, у своју чувену ''Антологија новије српске лирике'', у којој је Даница Марковић заступљена са три песме: ''Gallium verum (Ивањско цвеће)'', ''На бунару'' и ''Априлска елегија''.<ref name="Popović">{{harvnb|Popović|1911|p=341—349}}</ref> Друга збирка поезије Данице Марковић, ''Тренуци и расположења'', излази 1928. године у издању [[Српска књижевна задруга|Српске књижевне задруге]], са 112 песама и предговором [[Велимир Живојиновић Масука|Велимира Живојиновића]]. Две године касније она о сопственом трошку штампа нову верзијуовеверзију ове збирке, у којој изоставља 26 песама из претходног издања, а додаје две нове.<ref name="Књиженство" />
 
До сада су књижевној јавности биле познате само две приповетке Данице Марковић: ''Дозив нечастивог'' и ''Психологија Анастасије Чудине''. Пред крај живота она је покушала да своје приповетке припреми за штампу и објави, али у томе није успела.<ref name="Riznica srpska" /> Седамдесет година после њене смрти Градска библиотека „Владислав Петковић Дис” из Чачка објавила је збирку њених приповедака ''Купачица и змија''.<ref>{{harvnb|Марковић|2003}}</ref>