Организација украјинских националиста — разлика између измена

нема резимеа измене
[[Слика:OUN(B).gif|Симбол ОУН-Б.|мини|десно|150п]]
 
'''Организација украјинских националиста''' ({{јез-укр. |Організація Українських Націоналістів}}) или скраћено ОУН је била политичка организација [[Украјинци|Украјинаца]] створена послије [[Први СР|Првог свјетског рата]]. Главни циљ организације је био независна украјинска држава. Непосредни задаци су требали бити заштита Украјинаца од насиља и асимилације од стране [[Пољска|Пољака]] и [[Русија|Руса]].
 
Борба је вођена оружаним путем, прво против државе Пољске, од 1939. и касније против Пољака и СССР, а од 1942. против Пољака, совјетских партизана и Нијемаца. У склопу те борбе, чињени су масовни злочини против цивила од свих зараћених страна. ОУН се посебно окривљује за убијање Пољака у западној Украјини.
 
==Настанак==
Пољско-украјински сукоб има дугу историју. У новије доба сукоб је поново оживљен након [[Први СР|Првог свјетског рата]] када је мировним уговорима Пољској припала источна [[Галиција]] (или данашња западна Украјина) на којој је тада живјело око 7,.000,.000 Украјинаца. Пољска се обавезала пред међународним организацијама да ће поштовати национална права Украјинаца. Међутим, све је то било само на папиру. Пољске власти су почеле [[асимилација|асимилирати]] украјинско становништво. Многе организације и украјинске школе које су постојале из времена [[Аустро-угарска|Аустро-угарске]] владавине у Галицији су укинуте. Пољска је основала [[концентрациони логор|концентрационе логоре]] за Украјинце. Тврдило се да су [[Русини]] (званични назив за Украјинце у Пољској) уствари Пољаци те их треба повратити на своју праву националност. Пољаци нису поштовали ни Грко-католичку украјинску цркву коју је и сам [[папа]] признавао као равноправну са Римо-католичком црквом. Ишли су тако далеко да су хапсили чак и митрополита грофа Андрију Схептицког. Минирали су и палили украјинске православне и гркокатоличке цркве. Било је много пољског терора којег је чинила пољска полиција над Украјинцима. Украјинци су били масовно затварани и тучени.
 
Да би се том насиљу стало на крај Украјинци су у 1929. години основали тајну организацију под називом Организација Украјинских Националиста (ОУН). ОУН се супротставила Пољацима вршећи убиства пољских политичара или генерала. Вршене су и разне саботажне акције. Пољска је масовно насељавала пољске колонисте у Галицију и хтјела да промијени етничку слику становништва. ОУН је спаљивала пољске усјеве и пољска имања и стварала услове да се пољски колонисти уклоне из западне Украјине. ОУН и пољска тајна полиција биле су за јавност у правом невидљивом рату. Исто тако совјетски [[НКВД]] је водио тајни рат против ОУН јер је ОУН почела да дјелује и на територији совјетске Украјине, а циљ је био стварање независне украјинске државе. Руси су убили вођу ОУН пуковника Еугена Коновалца подметнувши му "поклон" књигу у којој је била јака бомба.
 
==Разлаз са Нијемцима==
Дана [[30. јун]]а [[1941.]] године у [[Лавов]]у су Украјинци усмјерени од ОУН сазвали Раду (Парламент) и прогласили обнову украјинске независне државе. Тада су Нијемци одмах показали своје право лице. Проглашење је извршено без консултација са Нијемцима те је [[Гестапо]] похапсио све главне украјинске вође. Неки су стријељани одмах а неки отпремљени у концентрационе логоре. Ухапшен је и Степан Бандера. Од њега се тражило да се сазове нова Рада и опозове проглашење независности. Бандера није пристајао на то. Отпремљен је у концентрациони [[логор Саксенхаузен]]. Ухапшена су и два његова брата и ликвидирана у [[Аушвиц]]у. По Украјини су почела масовна хапшења украјинских националиста. У проблеме су чак дошли и Украјинци у НДХ. Они су припадали другој ОУН којом је командовао пуковник Андрија Мељник и у сагласности са [[Анте Павелић|Павелићем]] формирали Украјинску Легију за Источни фронт. Из [[Берлин]]а је [[Загреб]] примио депешу о забрани упућивања украјинских националиста на Источни фронт. Та Легија никада није упућена у Украјину. Ухапшени су и неки важни Украјинци у Загребу те их је Гестапо отпремио у концентрациони логор.
 
Украјински батаљон који је стигао са Нијемцима у западну Украјину је повучен у Њемачку и одмах расформиран. Био је то брзи разлаз Украјинаца и Нијемаца. Сарадња је трајала првих седам дана и никад се више није обновила.
 
==Сукоби с Пољацима, Совјетима и Нијемцима==
На терену Западне Украјине се тад појавила и Армија Крајова. Украјинска УПА је понудила сарадњу али су Пољаци одбили. Велики број пољских колониста и Пољака уопште служио је у њемачким полицијским јединицама које су Нијемци назвали "Украјинска„Украјинска полиција"полиција“. То је са Украјином било везано само као са географским појмом. Састав осим Пољака сачињавали су њемачки [[фолксдојчери]] из Украјине а Украјинаца је било мало. Нападајући њемачке полицијске јединице УПА је дошла у сукоб са Армијом Крајовом која се појавила као заштитник пољских колониста. УПА је нападала пољска села и хтјела да истјера Пољаке из западне Украјине. Пољаци из њемачке полиције и Армије Крајове (раздвојено) су нападали на украјинска села. Вршени су страшни покољи на једној и другој страни. Најжешћи сукоб је био у [[Волинија|Волинији]].
 
Нијемцима је одговарао пољско-украјински сукоб. Доста су се мирно према томе односили. Интервенисали су само за убијене Нијемце. За једног убијеног њемачког војника убијали су по слободном нахођењу 100 Украјинаца. Велики број Украјинаца је отпремљен у концентрационе логоре или на принудни рад у Њемачку. Кад су се у Украјини појавили и совјетски "украјински партизани" ствар се још више искомпликовала. Борбе су се водиле између Армије Крајове и совјетских партизана и УПА и совјетских партизана, УПА и Армије Крајове и УПА и Нијемаца и АК и Нијемаца. За Нијемце су ратовали и њихови "сателити" ([[Румуни]], [[Мађари]] итд.). Совјетска страна је покушавала да УПА придобије на своју страну. Вођени су совјетско-украјински преговори. Совјети су тражили да се УПА стави под врховну команду оружаних снага [[СССР]]-а. Од стране УПА је постављено питање: "Признајете ли независну Украјину?". Москва није дала задовољавајући одговор и борбе између УПА и совјетских партизана а касније регуларне совјетске армије су настављене и трајале још и у педесетим годинама, скоро десет година након завршетка Другог свјетског рата.