Уметнички павиљон „Цвијета Зузорић” — разлика између измена

 
== Историјат ==
Удружење пријатеља уметности „[[Цвијета Зузорић]]“, основано фебруара 1922,<ref>[https://digitalna.nb.rs/wb/NBS/novine/politika/1922/02/05?pageIndex=00005 "Политика", 5. феб. 1922]</ref> чије је име славило дубровачку љубитељку уметности из 16. века, 1923. године је дошло на идеју да у [[Београд]]у подигне павиљон у којем би се искључиво излагала уметничка дела. Будући да до тог времена у Београду није постојао за то наменски грађен простор, изложбе су углавном организоване по гимназијским салама и у свечаној сали [[Капетан-Мишино здање|Капетан Мишиног здања]]. У фебруару 1923. године је у београдском хотелу Касина [[Бранислав Нушић]], тада начелник Уметничког одељења Министарства просвете, организовао добротворни бал под називом „Хиљаду и друга ноћ“, како би се сакупили прилози за градњу.<ref name="politika">Уметнички павиљон, Политика, 14.XII 1927. Архива Политике</ref>
 
Богати појединци, попут [[Ђорђе Вајферт|Ђорђа Вајферта]], [[Лука Ћеловић|Луке Ћеловића]], [[Михајло Пупин|Михаила Пупина]] и краља [[Александар I Карађорђевић|Александра Карађорђевића]], дали су свој прилог, као и [[Народна банка Србије|Народна банка]], Јадранско-подунавска банка и [[Винер Банкферајн]].<ref name="bal">За Уметнички павиљон у Београду, Политика, 01.XI 1925. Архива Политике</ref>