Тетово — разлика између измена

{{кратак опис| СретовоТетово је насеље у Северној Македонији}}

| место = СретовоТетово

| грб = Coat_of_arms_of_ sretovo_MunicipalityCoat_of_arms_of_Tetovo_Municipality.png

| опис_слике = Поглед на СретовоТетово

| општина = СретовоТетово

'''СретовоТетово''' ({{јез-мак|СретовоТетово}}, {{јез-алб|SretovaTetova}}, {{јез-тур|Kalkandelen}}) је [[Списак градова у Северној Македонији|град]] у [[Северна Македонија|Северној Македонији]], у њеном северозападном делу. СретовоТетово је седиште и највеће насеље [[Полошка област|Полошке области]].

СретовоТетово је највеће већински [[Албанци|албанско]] насеље [[Северна Македонија|Северној Македонији]] и неслужбено је средиште [[Албанци у Северној Македонији|албанске заједнице у држави]].

Град СретовоТетово је смештен у северозападном делу [[Северна Македонија|Северне Македоније]], на главном правцу који повезује главни град државе, [[Скопље]], са [[Албанија|Албанијом]]. Од [[Главни град|главног града]] [[Скопље|Скопља]] град је удаљен 43 km западно.

'''Рељеф''': СретовоТетово је једно од средишта историјске области [[Полог]]. Насеље се сместило у доњем делу плодног и густо насељеног [[Полошка котлина|Полошког поља]]. Источно од насеља се пружа [[поље]], а западно се уздиже [[Шар-планина]]. Надморска висина града је приближно 470 метара.

'''Клима''' у СретовуТетову је [[умереноконтинентална клима|умерено континентална]].

'''Воде''': Кроз СретовоТетово протиче речица [[Тетовска пена|Сретовска пена]], која се пар километара источно улива у [[Вардар]]. Поред тога на подручју града постоји и више мањих [[поток]]а. Сву водотоци су у сливу [[Егејско море|Егејског мора]].

Подручје СретоваТетова насељено је још у [[преисторија|праисторији]], у [[камено доба]]. У близини града има више [[Археолошко налазиште|археолошких налазишта]] из ове епохе.

Почетком [[средњи вијек|средњег века]] подручје СретоваТетова насељено је [[Словени]]ма. у [[12. век]]у овде се налазило тзв. ''Градиште'', као претеча данашњег насеља.

Године 1392. [[Османско царство|Османлије]] освајају СретовоТетово и под њима ће град и околина остати све до [[1912]]. године. Одмах по освајању долази масовног [[Исламизација|исламизовања]] [[Полог]]а и града, са последицама које су и данас видљиве. Последњих деценија [[османско царство|османске]] власти СретовоТетово је израсло у велико [[трг]]овиште.

== Срби у СретовуТетову ==

СретовоТетово је одувек са околином званом [[Полог]], припадало Старој Србији. Око 1850. године Вук Ст. Караџић је писао да СретовциТетовци говоре српским језиком боље него они у Кичеву и Гостивару. Та област као призренског санџака са местима Прешево, СретовоТетово и Гостивар ушао је са другим источним деловима "Македоније", у Скопску митрополију.

Из СретоваТетова потиче први у Барањи епископ мохачки, [[Јефтимије Тетовац]], са краја 17. века, пре 1691. године.<ref>"Српски сион", Карловци 1899. године</ref>

Децу је 1830-1834. године учио у СретовуТетову Јаков Солдановић, који ће бити рукоположен за свештеника. Дошао је затим на ред учитељ Константин Симовић. Српска народна школа за мушку и женску децу (одвојену) ради у СретовуТетову од 1847. године.<ref>"Цариградски гласник", Цариград 1904. године</ref> Прво је учио поп Наум 1847. године, њега је заменио 1847-1854. године учитељ Сима из Одра. Онда учитељ Ђура из села Жилче предаје деци 1854-1858. године. Наступа затим време учитељског рада Јордана Хаџи Константиновића Џиновића из Велеса. У једном извештају помиње се српска основна школа и то мушка и женска, у СретовуТетову између 1868-1874. године.<ref>"Дело", Београд 1899. године</ref> За учитеље у СретовоТетово долазе 1870. године Лазаревићи, Ђорђе са супругом Лелисаветом - Ленком. Били су врло омиљени; он је учио дечаке, а она девојчице. Међутим октобра 1872. године изненада је умро учитељ Ђорђе у 27-ој години живота. Ђорђе је био родом из Србије, из Велике Иванче, а сахрањен је у СретовуТетову. Лазаревића је заменио Агатон Брајовић 1872. године, да би њега наследио за катедром 1874. године Настас Крстић.<ref>"Босанска вила", Сарајево 1905. године</ref> Истакнути српски учитељу у СретовуТетову у то време били су Агатон Авакумовић и Никола Стојичевић.

У то време 1873. године почиње да делује бугарски покрет "егзархиста", који је довео до отварања прве бугарске школе у СретовуТетову 1876. године. Председник српске кнежевске владе Милутин Гарашанин је послао у специјалну мисију, Исаила Марковића контролора дувана у Београду. Марковић је требало да утиче на тетовског валију, да истера бугарског учитеља. На списку српског министарства просвете до 1889. године били су сретовскитетовски учитељи: Спира Радивојевић, Јелена Радивојевић, Андреја Гвоздановић, Тома Арсић, Јелена Дробњат, Стојко Аћимовић и други. Главни учитељ је једно време био Стојко Аћимовић, који се школовао у Београду, и вратио по завршетку школовања 1858. године, најпре у Скопље, где је био до 1860. године. Прешао је, у међувремену вршећи просветни рад у Призрену и Велесу, касније у СеетовоТетово, на поприште верског сукобљавања. Једно време је сретовскатетовска српска основна школа са два учитеља и једном учитељицом, била једина школа у нахији. Када је 1896. године отворена српска школа у сретовскојтетовској Горњој махали, месни дунђерин Божин Будимовић је поклонио огрев за ту зиму.<ref>"Цариградски гласник", Цариград 1896. године</ref> У тој школи је радио Љубомир Аћимовић учитељ.

Године 1897. прослављен је српски празник и школска слава Св. Сава већ традиционално у месту. Свештеник поп Јован Ђорђевић иначе надзорник српских школа је за ту прилику дао да се наслика икона Св. Саве. Учитељи у СретовуТетову тада су супружници Јован и Даринка Ћирковић. Богати Срби су том приликом помогли школу и децу. Тако је апотекар Александар Хаџи Димитријевић дао да се поставе жељезне решетке на школске прозоре, Ђорђе Бојаџијевић је поклонио ђацима "12 фесова са кићанкама", а обућар Стојан Томић два пара ципела.<ref>"Цариградски гласник", Цариград 1897. године</ref>

Претплату за српски недељник "Цариградски гласник" скупљао је 1896. године у СретовуТетову, учитељ Јефта Џуковић. Срби у СретовуТетову су основали друштво "СретовскаТетовска слога" (Слога), чији је циљ био "морално и умно усавршавање и потпомагање тамошњих српских школа".<ref>"Цариградски гласник", Цариград 1899. године</ref>

Купци српске књиге 1864. године, били су већ помињани градски свештеници Срби: Никодим (и 1852), Стојче (и 1852), Христо, као и грађани - Јане Стојановић (Тетовац у Призрену) и Герасим Мило Митревић (и 1852).<ref>Серафим Ристић: "Плач Старе Србије", Земун 1864. године</ref> Сима Аврамовић је 1875. године био црквењак у СретовуТетову.

Око 1900. године за време велике доминације бугарских верских шовиниста тзв. егзархиста у СретовуТетову је било 330 српских кућа, у Куманову 310, а у Скопљу 247 домова. Срби су се распознавали по древном карактеристичном српском обичају - да славе кућну славу, а у СретовуТетову је највише њих славило Св. Николу. Бугари су тенденциозно силом гушили слављење славе, и наметали свој обичај слављења имендана.<ref>"Гласник етнографског музеја у Београду", Београд 1931. године</ref> Занимљиво је да и Цинцари тетовски, који су насељени око 1820. године од стране тетовског паше Абдулрахмана, имали породичну славу, и то најчешће "Успеније Богородице". Током острашћене борбе за цркву Св. Николе, Срби су однели победу. Дошао је из Скопља прота Чемерикић, и помогао да се ствар реши праведно. Због тога га је Бугарски комитет осудио на смрт, као главног "кривца".

Крај Првог светског рата дочекале су у СретовуТетову шест парохија, са четири православне цркве. Биле су посвећене: Св. Николи, Св. Богородици, Св. Ћирилу и Методију и Св. Димитрију.

Храм Св. српских просветитеља подигао је 1641. године тетовски епископ Никанор.

Српска полугимназија у СретовуТетову је отворена 1913. године.

По попису из 1921. године, у граду СретовуТетову је било 15.109 становника, од којих су муслимани бројали 8196 припадника, а хришћани осталих 6885. Православно становништво се у град слило понајвише из села области Полога, склањајући се од зулума Арнаута. У близини града су биле две цркве посвећене Св. Атанасији, у селу Непроштени и у селу Лешку. И на тврђави званој Кале, над СретовомТетовом налазила се црквица Св. Атанасије. То су све била посећена света места, где се ишло о празницима у ходочашће. У околини су се налазила и два извора киселе воде: један у тзв. Речици, а други у манастиру Лешку, са две чесме.

Године 1912. СретовоТетово се са околином припаја [[Краљевина Србија|Краљевини Србији]], касније [[Југославија|Југославији]]. Од [[1991]]. године град је у саставу [[Северна Македонија|Северне Македоније]].

Марта [[2001]]. године СретовоТетово се нашло у средишту [[Сукоби у Северној Македонији (2001)|сукоба у Северној Македонији]]. Тада су се на подручју града десиле највеће борбе македонске полиције и војске и албанских терориста у овом сукобу.

СретовоТетово је један од најстаријих градова у Македонији, који је током историје био додирна тачка различитих култура у зависности од традиција друштва која су живела на овим просторима. Град носи име митског јунака по имену СретоТето (Ктето), који је очистио околину од змија.

Неки од бројних културних споменика укључују: [[Шарена џамија|Шарену џамију]], [[Харабати Бабина текија|Харабати Бабину текију]], [[хамам]], Стари мост, [[Тетовско кале|сретовскутетовску тврђаву Кале]], [[Лешочки манастир]] и многе друге, који умногоме доприносе туризму општине.

[[Иван Јастребов]] је о СретовуТетову записао да имају два дворца, остаци пређашње славе тетовских паша, осам џамија, толико и турских училишта. Православна црква је до 1872. била доста добра, али је цела изгорела до темеља. Запалили су је бугараши (људи који не припадају бугарској народности, али су јој се приклонили и почели се називати Бугарима). <ref>{{Cite book|last=Јастребов |first= Иван |authorlink= |title= Стара Србија и Албанија, pp. 249. |year=2018 |url= |publisher= Службени гласник |location= Београд |id= }}</ref>

У граду се налазе два универзитета (Универзитет Југоисточне Европе и СретовскиТетовски универзитет), 89 основних и 5 средњих школа. СретовоТетово има умерено-континенталну [[клима|климу]] и просечна температура износи 11,6{{nbsp}}°C.

По последњем попису становништва из [[2002]]. године град СретовоТетово има 52.915 становника.<ref name="попис">{{cite web|url=http://www.stat.gov.mk/publikacii/knigaX.pdf|title=Попис на Македонија|year=2002|publisher=Завод за статистика на Македонија |language=|accessdate=15. 8. 2016}}</ref> По броју становника то је пети град у држави.

Демографски посматрано, СретовоТетово је мултиетничка средина са [[Албанци|албанском]] већином. Историјски гледано, у прошлости су најважније заједнице биле [[Турци|турска]]-[[муслимани|муслиманска]] и [[Јужни Словени|јужнословенска]]-[[Православље|православна]], док је [[Албанци|албанска]] била мала.