Габо Ђара — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Исправљене словне грешке
Ред 33:
== Садржај ==
У прологу књиге, Божић каже да су догађаји у роману измишљени. Затим додаје:
<blockquote>"Међутим, по абориџинској митологији, Габо Ђара, огромни зелени мрав и духовни предак тамошњих племена, створио је природу [[Арнемова земља|Земље Западног Арнхема]] и учврстио облик људског живота. Повукао се у Сневање, духовни свет, уз пророчанство да ће се, ако његово свето [[тотем]]ско место буде узнемирено, поново подићи, чудовиштанчудовишан, да изгони упадаче. На тој племенској земљи бели човек је пронашао наслаге [[уранијум]]а, за које се сматра да су међу најбогатијим на овој Земљи."
</blockquote>
 
Ред 46:
Главна личност овог дела је Габо Ђара, аустралијски зелени [[мрав]] који је антрополог-наратор магије постојања и стварања света домородаца Земље Западног Арнхема.
 
У ''Првом делу'', Габо Ђара — племенски прапредак племена Наманаме, митске земље домородаца — рађа се као аустралијски зелени мрав у сали енглеског парламента а вољом Ђингане ({{јез-енгл|Jingana}}), духовне мајке домородаца. Све догађаје који тангирају аустралијске домороце Габо Ђара види очима домородаца. Доношење закона о атому је само [[ритуал]] обожавања [[Радиоактивност|радиоактивног]] камена донесеног са планине Вавалаг ({{јез-енгл|Wawalag}}). [[Жути колач]] (концентрација уранијумске руде ископане у планини Вавалаг) нешто је што белци у парламенту и на енглеској берзи кушају те у исто време продају Шеику Доларију ({{јез-енгл|Sheik $}}), који треба да гради [[Нуклеарни реактор|нуклеарне реакторе]] који ће отопити сав снег на Земљи. Енглеска краљица проглашава витезом Комадину Рудана ({{јез-енгл|Sir Rock-Pile}}), особу која је добила право на копање уранијума од истраживача Еремита ({{јез-енгл|Recluse}}). Еремит се слави као особа заслужна за успех у проналашењупроналажењу уранијума у Аустралији. Домородачка земља се дели белцима геодетским штаповима које Габо Ђара види као погребне мотке. Ритуални покушај домородаца да постигну мир са белцима је прегажен машинама-зверима које гутају стене и дрвеће. Еремит и сестра Алба ({{јез-енгл|Alba}}) која је покушала да покрсти домороце постају чланови домродачкогдомородачког племена и одбацују цивилизацију белог човека чиме постају непријатељи колонизатора, са досијеима [[Федерални истражни биро|FBI-ја]] и [[Централна обавештајна агенција|CIA-е]].
 
У ''Другом делу'', Габо Ђара је безвременско биће које из Аустралије лети у [[Цирих]] сакривено у одећи банкарског службеника. Улази у трезор неке банке где прави своје гнездо од доларских новчаница. Открива у истој просторији где је трезор златне полуге са натписом »Наманама« што је име његове аустралијске домовине. Ухваћен и стављен у стаклену посуду, враћен је у Аустралију где га подвргавају мучењу покушавајући да од њега извуку информације о племенским људима. Среће ћоравог генерала који руководи нуклеарним пробама и ракетним нападима и чија је опсесија да нуклеарним бомбама уништи пола света. Габо Ђару прате безвременски духови аустралијских домородаца: Варан ({{јез-енгл|Waran}}), дух динго пса, и Марнгит ({{јез-енгл|Marngit}}), дух племенског врача исцелитеља. У критичном тренутку луде опсесије генерала појављује се Варан, скаче и ископава једино око генералу. Светла се у тој згради мучења и експеримената гасе, а Варан ослобађа Габо Ђару.
Ред 52:
Габо Ђара је озрачен преко сваке мере али још увек жив, што чуди белце; телесне димензије му се повећавају. Предан је људима који се баве физичком уништавању домородаца путем тровања извора воде, дељењем ћебади заражене [[Велике богиње|великим богињама]], [[Радиоактивност|радијацијом]] и мецима. Покушавају да му утврде пол и нађу срце па га сецирају на хируршком столу. Пре него што би га убили на тај начин, појављује се Маргнит, диже олују која руши електричне водове, квари струјни агрегат у операционој сали која потања у мрак. Варан прегриза конопце којим је Габо Ђара био везан, а Маргнит затвара и зацељује хируршке резове на телу Габо Ђаре и изводи га из операционе сале.
 
У ''Трећем делу'', Божић пише о колонизаторском -{''[[pax romana]]''}- поимању мира и његовог одраза на судбину домородаца. Председник аустралијског парламента припрема миротворну скупштину на коју треба да буде позван Еремит, истраживач који је открио уранијумову руду и откриће поклонио другима без накнаде те остао да живи са домороцима. Аустралијски домороци су сведени на зелене аустралијске мраве затворене у [[диџериду|диђериду]] ({{јез-енгл|didjeridu}}), дувачки инструмент којим Цвика ({{јез-енгл|Specs}}) — управник трезора Велике Британије — удара о под, а које — кад испадну из инструмента — одмах купи усисивач који Габо Ђари личи на огромног [[мравојед]]а. Габо Ђара схвата да је Цвика потпуно безличан и да изговара речи свога господара Сер Рудана. Мир значи, поред свођења домородаца на контролисани број јединки, и ослобођањеослобођење истих од погубних племенских обичаја. Радијациона болест коју домороци зову ''болест трулежи'' је, код белих, болест стидних длака које отпадају код жена. Добра Дама, церемонијална личност, мисли да домороци имају лек против болести стидних длака и да би Еремит могао да објасни како се ова болест лечи.
 
Безвремени Габо Ђара среће Маркса, слуша његову теорију поделе белог света на људе белог и плавог оковратника. Објашњава Габо Ђари како радници не располажу чак ни својом кашиком и како морају имати право на три оброка дневно и на сопствену кашику. Габо Ђара се чуди како човек који никад није имао жуљеве на рукама може да говори о радницима. Домороци немају људе белих и плавих оковратника нити једу кашиком, па није јасно како Маркс уврштава домороце у плаве оковратнике.
 
Домороци виде машине које ждеру стене и беле људе као исту врсту бића која су међусобно укрштена. Опсесија белаца поробљавањем домородаца и уништења њихове земље види се само као огромна катастрофа али и схавтањесхватање да је живот неуништив. Домородачка мото-песма је пророчанство пропасти света белаца:
<blockquote>
''У Наманами,<br /> Земљи Габо Ђаре,<br /> Чудовиште гута стене.''
Ред 69:
Антропологија магије је домородачко поимање настанка и постојања света, схватања живота на Земљи и зависности човека од природе и њених ресурса. У свету домородаца душа је основни појам живота. Живот човека не престаје физичком смрћу човека; он се наставља преласком душе умрлог у дрво, пса [[Динго|динга]], или другог човека. На тај начин су дингои и дрвеће човекови рођаци. Копље и бацач копља се праве од сувог дрвета, ватра се ложи тако да се не спале листови [[еукалиптус]]а, пас динго се не тера из људског склоништа кад покушава да се заштити од сунца током дана. Гвоздено дрво упозорава пса динга да су бели људи поставили гвожђе испод њега којим желе да га ухвате. Душа болесног или рањеног човека напушта тело ако је бол неиздржив.
 
Антропологија технологије је антропологија белог човека. Огромне машине ждеру стене Земље Западног Арнхема, белци спаљују биљни свет, истребљују домороце и затиру њихову културу. Бели човек је опседнут поробљавањем других народа и уништавањем природе у свету у ком је вредност планине мерена количином уранијума којим се може отопити сав снег на Земљи или уништењем целог континента и свега живог на њему. Планина припада Круни, енглеској краљици, коју опет истражују њени поданици (Сер Комадина, Еремит) по закону белаца. Налазишта уранијума се продају на берзи сваком оном ко плаћа [[Британска фунта|фунтама стерлинга]] у злату или валути конветибилнојконвертибилној у злато. Шеик Долари је финансијер, звезда берзе на којој акције налазишта уранијума вртоглаво расту.
 
== Осврти на књигу ==
Ред 76:
 
Божић одговара:
<blockquote>"''Габо Ђара'' је о свету који настаје после рударских активности и бацања бомби. То је период радиоактовноградиоактивног загађења. ''Габо Ђара'' је производ радијације која се [је] проширила на цели свет."</blockquote>
 
По Вилбанксу, огромни зелени мрав Габо Ђара комична је фигура која шири радијацију светом, доручкује са краљицом, иде у посету америчком председнику и аустралијском парламенту у [[Канбера|Канбери]]. За све људе са којима Габо Ђара ступа у контакт, Божић у интервјуу каже да су у неком смислу зли. Сви су они дректнодиректно или у неком пасивном смислу криви за нуклеарну катастрофу која је задесила аустралијске домороце.
 
У контексту Божићеве „Нуклеарне трилогије” (''Валг'' [1983], ''Каран'' [1985] и ''Габо Ђара'' [1987]), Џ. Двајер ({{јез-енгл|J. Dwyer}})<ref>{{cite book|author=Dwyer, Jim|title=Where the Wild Books are: A Field Guide to Ecofiction|url=https://archive.org/details/wherewildbooksar00dwye_571|publisher=University of Nevada Press|year=2010|pages=[https://archive.org/details/wherewildbooksar00dwye_571/page/105 105]}}</ref> види трагедију аустралијских домородаца као универзалну трагедију целог света. Сва три романа су скуп неуморних напора чији је циљ да се демистификује то што се догодило: откриће уранијума, ужаси ископавања уранијумове руде и нуклеарних тестова, истребљење домородаца радијацијом и медицинским експериментима, као и разарање и уништење природног хабитата домородаца који је за њих извор живота те њиховог народног идентитета.