Добрица Веселиновић — разлика између измена
Нова страница: {{кратак опис|српски политички активиста}} {{Инфокутија Политичар | име = Добрица Веселиновић | слика = Dobrica Veselinović.jpg | опис_слике = Веселиновић 2019. године | датум_рођења = {{датум рођења|1981|7|27|год=да}} | место_рођења = Београ… |
(нема разлике)
|
Верзија на датум 20. јануар 2022. у 17:32
Добрица Веселиновић (Београд, 27. јул 1981) српски је политички активиста, политичар и и портпарол покрета Не давимо Београд.
| Добрица Веселиновић | |
|---|---|
 Веселиновић 2019. године | |
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 27. јул 1981. |
| Место рођења | Београд,  СФРЈ |
| Универзитет | Универзитет у Београду |
| Занимање | политички активиста |
| Политичка каријера | |
| Политичка странка | Не давимо Београд |
Детињство, младост и активизам
Рођен је 1981. године у Београду, где је завршио средњу и средњу школу. Дипломирао је на Факултету политичких наука Универзитета у Београду.[1]
Од 2004. до 2005. био је уредник програма на „БУ радију”, радију Факултета политичких наука. Био је координатор пројекта „Нећу кесу, хоћу цегер” и кампање „Бахато паркирам” у групи грађана „КРИО” од 2008. до 2009. године. У истом периоду био је помоћник координатора у Центру за мировне студије Факултета политичких наука у Београду.[1]
Од 2007. до 2010. био је помоћник координатора пројекта превођења и издавања књига о мировним студијама у групи грађана „Југоисток 21”. Од 2009. до 2011. радио је за групу грађана „Грађанска иницијатива” као координатор пројеката „Инфо центар” и „Студентски парламенти” и покренуо кампању „Отворено о јавним просторима”.[1]
Током 2010/2011. био је један од људи који стоје иза пројекта „Улична галерија”.
Од 2011. до 2018. био је покретач колектива „Министарство простора” које је почело да се залаже за веће учешће грађана у урбаном развоју. Током година прерастао је из неформалног колектива у чвориште „Института за урбану политику” са шесторо запослених и више десетина људи укључених у бројне пројекте и иницијативе.
Од 2010. до 2012. године био је координатор пројекта „ЕкоЛог” у групи грађана „Креативна лабораторија”. Затим је од 2013. до 2014. био локални координатор пројекта „Биро Савамала”, који се спроводи у сарадњи са Универзитетом у Цириху и Гете институтом у Београду.[1]
Од 2012. до 2014. покренуо је кампању „Повратак отписаних” која се бавила ефектима приватизације 16 биоскопа у Београду. То је резултирало окупацијом независног биоскопа Нови Биоскоп Звезда.
Део је немачке класа 2019. и европске класе младих вођа 2020. године.
Не давимо Београд
Године 2015. био је један од оснивача новог политичког покрета Не давимо Београд. Покрет је жестоко критиковао председника Владе Републике Србије Александра Вучића и нови пројекат Београд на води који је по њима изузетно штетан пројекат.[2] Веселиновић и покрет организовали су бројне протесте као одговор на овај пројекат.[3]
Покрет је протестовао због рушења у Савамали које су, према речима сведока, извршили појединци са фантомкама, у ноћи између 24. и 25. априла 2016. године, а покрет је организовао 8 протеста од 11. маја 2016. до 15. фебруара 2017. године.[4][5]
Веселиновић је био носилац листе покрета за изборе за одборнике Скупштине града Београда 2018. године,[6] а заузели су шесто место са 3,44 одсто гласова.[7] Покрет је у септембру 2019. најавио да ће бојкотовати предстојеће парламентарне изборе у Србији 2020. године.[8]
Референце
- ^ а б в г „Dobrica Veselinović”. Istinomer (на језику: српски). Приступљено 2020-06-05.
- ^ „Ugovor o Beogradu na vodi otkriva veliku prevaru”. Radio Slobodna Evropa (на језику: српскохрватски). Приступљено 2020-06-05.
- ^ „BG: Održan protest inicijative "Ne davimo Beograd" / VIDEO”. B92.net (на језику: српски). Приступљено 2020-06-05.
- ^ „Ni policija ne zna ko je rušio u Savamali”. N1 Srbija (на језику: српски). Приступљено 2020-06-05.
- ^ „Šetnja kroz grad i protest zbog rušenja u Savamali”. N1 Srbija (на језику: српски). Приступљено 2020-06-05.
- ^ „Упознајте кандидате са изборне листе Не давимо Београд”. Иницијатива Не давимо Београд (на језику: енглески). 2018-02-04. Приступљено 2020-06-05.
- ^ „Konačni rezultati: SNS-u 44,99 odsto, lista oko Đilasa 18,93”. N1 Srbija (на језику: српски). Приступљено 2020-06-05.
- ^ „Ne davimo Beograd objavio bojkot izbora”. MEDIAGROUP.RS (на језику: српски). 2019-09-24. Приступљено 2020-06-05.