Бокељски устанак 1869. — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
manja izmjena ознака: уређивање извора (2017) |
||
Ред 1:
{{...}}
'''Бокељски устанак из 1869-70.''' познат је и као кривошијски устанак, иако није био ограничен само на Кривошије већ је убрзо захватио готово целу Боку. До оружаног покрета је дошло зато што је аустријска влада прекрђила више пута поновљена обећања да ће поштовати традиционалне повластице Бокеља о ослобођењу од војне обавезе. Ова повластица је поштована до 1869., када је Бечки двор наредио општу регрутацију. То је изазвало општу побуну против Аустрије, тако да је прва пушка која је пукла 07. октобра 1869. године у Леденицама била знак за општи народни устанак.
==Ток устанка==
На оружје се дижу Грбљани, Побори, Маињани, Браићи, тако да то није била локална побуна већ прави добро организовани устанак, смишљено припремљен и организован устанички покрет који је узео шире размере. Из тог разлога, према наређењу из Беча, мобилисане су јаке копнене и поморске снаге које су бројале 26.000 ћесарско-краљевских војника под командом генерала Вагнера. Први на удару су се нашли Грбљани, који су удружени са Маињанима, Поборима и Браићима држали у рукама велики део Боке од Будве до Тројице изнад Котора.
Линија 18 ⟶ 19:
Стјепан Митров Љубиша је веродостојним и конкретним примерима побио нестините тврдње генерала Вагнера да аустријски официри били изазвани од бокељских устаника да чине насиља и крваве одмазде. Свој завршни говор о бокељском устанку Стјепан Митров Љубиша је одржао пред аутријским парламентом 25. марта 1870. године. Дописници стране штампе из Беча су преносећи ове говоре разбили причу о наводној аустријској "културтрегерској мисији" на "варварском Балкану".
Бокељски устанак је нашао одјека и у књижевности, нарочито у поезији великих српских песника [[Ђура Јакшић|Ђуре Јакшића]] и [[Лаза Костић|Лазе Костића]]. Под дубоким дојмом херојске борбе Бокеља против надмоћне аустријске силе, Ђура Јакшић је написао песму ''Стража'' којом је подигао трајан споменик једној храброј Бокељки. Исте године Лаза Костић је испевао једну од најлепших родољубивих песама целокупне српске поезије ''Јадрански Прометеј.''
[[Датотека:Вође кривошијског устанка 1869.jpg|мини|Вође [[кривошије|кривошијског]] устанка [[1869]]. Слева надесно:
| |||