Вазнесењска црква у Београду — разлика између измена

нема резимеа измене
No edit summary
Црква је подигнута [[1863]]. године, београдски [[митрополит београдски Михаило|митрополит Михаило]] ју је освештао у недељу 24. марта (5. априла).<ref name="Politika350718"></ref> Налог за њену изградњу дали су [[1860]]. године кнез [[Михаило Обреновић]] и митрополит Михаило, а подигнута је добровољним прилозима многих Београђана, као и зајмом 1000 цесарских дуката од [[Стара црква Светог Марка у Београду|палилулске цркве св. Марка]] (градња је укупно коштала 5.000 дуката = 60.000 динара).<ref name="Politika350718"></ref> Планове су израдили [[Павле Станишић]] и [[Јован Ристић]], грађевинске радове су обавили [[Јосип Шток]] и [[Фердинанд Ставенов]], а предузимач је био Коча З. Поповић. Црква је обликована у духу тада владајућег [[романтизам|романтизма]], по угледу на старе [[списак манастира Српске православне цркве|српске манастире]], пре свега Раваницу. У почетку је служила и као војна црква јер се налазила у близини војних објеката.<ref>[http://www.politika.rs/rubrike/Drustvo/Vojna-istorija-Vaznesenske-crkve.sr.html Војна историја Вазнесенске цркве („Политика“, 5. новембар 2013)]</ref> Прве три године, од 1863-1866. била је војна црква, али је указом Митрополита Михаила постала парохијски храм. [[Спасовдан]] или Вазнесење Господње је и крсна слава града Београда, који тиме чува спомен на тај дан 1403. године када га је деспот Стефан Лазаревић прогласио српском престоницом, а верски празник за градску славу.
 
У октобру 1914, на Михољдан, цркву је погодила граната од 30 кг и зарила се у свод иза предикаонице, два метра испред олтара, али није експлодирала - извађена је тек 1922, а службе су се у међувремену нормално држале.<ref name="Politika350718"></ref> (према чланку из 1922, граната је била у торњу<ref>[https://digitalna.nb.rs/wb/NBS/novine/politika/1922/02/14?pageIndex=00003 "Политика", 14. феб. 1922]</ref>).
 
Прве иконе је насликао сликар [[Никола Марковић (сликар)|Никола Марковић]] [[1864]]. године, али је касније израда икона поверена [[Стеван Тодоровић (сликар)|Стеви Тодоровићу]], који је овај подухват завршио [[1881]]. године. Такође, првобитне зидне слике Николе Марковића уступиле су место новим композицијама [[Андреј Биценко|Андреја Биценка]] након обнове<ref>''Митрополит г. Доситеј, са више епископа и свештеника, осветио је јуче обновљену Вазнесенску цркву''. [http://www.digitalna.nb.rs/wb/NBS/novine/politika/1937/10/18?pageIndex=00005 Политика, 18. окт. 1937, стр. 5]{{Мртва веза|date=04. 2020 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}</ref> [[1937]]. године. [[Црква (грађевина)|Црква]] има богату ризницу са збирком [[икона]], старих књига, златарских дела и других премета из [[19. век]]а.