25.624
измене
м
нема описа измене
Нема описа измене |
мНема описа измене |
||
|
Сматра се да су ученици истог доба на истом степену психофизичког развоја. Што није тачно, а те разлике потичу од разлике у [[генетика|генетском]] наслеђу, [[култура|културном]] и социјалном стасавању и развијању. Из тог разлога се настава прилагођава просечним ученицима, а недостаци се надокнађују дидатним и допунским наставама. Способност сваког појединца најбоље се може упознати путем индивидуалног рада.
=== Принцип трајности знања, вештина и навика ===
„Заборав је услов памћења“ — [[Борислав Стевановић (психолог)|Борислав Стевановић]]. Трајност знања зависи од наставног промена, корелације, правилног избора метода и облика рада, наставних средстава, као од мотивисаности самог појединца. У географији се најбоље памте [[закон]]итости и међусобно повезане појаве, док се најбрже памте, али и брзо заборављају цифарски подаци (висине, дужине, број [[становништво|становника]]) и разни називи (имена [[река]], [[планина]] и сл).
Овај принцип се односи на географска знања која су стечена на различитим когнитивним нивоима, а која су до те мере утемељена да се уз одређено подсећање лако освежавају и дуго задржавају.
Принцип трајности знања у настави географије ослања се на четири Брунерова аспекта: 1) предиспозиције учења, 2) начин структурисања садржаја који се изучава, како би лакше био схваћен од стране ученика, 3) издвајање најзначајнијих секвенција у којима ће се презентовати наставни садржај и 4) природе и динамике вредновања. Наставник тако оспособљава ученика да размишља географском логиком што је основни предуслов трајности запамћивања, уместо да ствара географске свезналице (Брунер, 1966).
| |||