Конан варварин — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Додате и ажуриране постојеће вики везе. Допуњен са мањим садржајем у шаблону. |
|||
Ред 1:
{{филм|
| назив = Конан варварин
| слика =
| година = 1982
| земља = [[Сједињене Америчке Државе|САД]]
| језик = [[Енглески језик|енглески]]
| жанр = авантуристички
| режија =
| сценарио = '''<br />Џон Милијус<br />[[Оливер Стоун]] '''по ликовима'''<br />[[Роберт Е. Хауард|Роберта Е. Хауарда]]<br />'''и филмској причи '''<br />[[Едвард Самер|Едварда Самера]]<br />''(непотписан)''<br />
| музика = [[Базил Поледорис|Базил Поледорис]]
| улоге = [[Арнолд Шварценегер]]<br />[[Џејмс Ерл Џоунс|Џејмс Ерл Џоунс]]<br />[[Сандал Бергман]]
| продуцент = Рафаела де Лаурентис<br />Баз Фајтшанс
| компанија = [[Твентит сенчури фокс|Twentieth Century Fox]]
| трајање = 129 мин.
| буџет = 16 милиона $<ref name="producer">PRODUCER New York Times (1923-Current file) [New York, N.Y] 20 September 1987: SMA65</ref>
| зарада = 130 милиона $<ref name="producer"/>
| следећи = [[Конан уништитељ]]
| творац =
| оригинални назив = Conan the Barbarian
| IMDb = https://www.imdb.com/title/tt0082198/
| награде = Златни глобус (1983.) - Сандал Бергман за нову звезду године у категорији глумица.
}}
'''Конан варварин''' ({{Јез-енг|Conan the Barbarian}}) је амерички филм из [[1982]]. године.
Линија 69 ⟶ 73:
Ипак, отклон од Ничеове филозофије није суштински јер Конан Варварин позитивно приказује филозофију рата и храбрости. Воља, која је главна мушка особина и темељ Ничеове филозофије, уметнички је приказана на један врхунски начин. Не можемо се сетити ни једног приказа у уметности уопште који боље представља снагу воље од сцене са млином.
И филозофија немачког филозофа [[Артур Шопенхауер|Артура Шопенхауера]], која представља срж религија попут хришћанства и будизма, има своје место у филму. Воља је централни мотив и код Шопенхауера, на кога се млади Ниче веома угледао. Код Шопенхауера је воља оно што треба укинути и та противживотност је негативно осликана у филму. Ничеова и Шопенхауерова филозофија су намерно биле предмет којима се филм бави. Што се тиче Хегелове идеје о признању, не можемо проценити да ли је Милијус намерно обрађује или је сам дошао до таквог концепта у некој филозофски још неразвијеној форми. Код Милијусовог дела се налазе још многе друге филозофске идеје и проблеми душе које режисер уметничким оруђима разрешава. Такође је упадљиво да се Милијус веома вешто служио знањима из историје и археологије да би дочарао атмосферу гвозденог доба. Атмосфера коју је овај уметник створио лепша је и истинитија од већине филмова који обрађују стварне историјске личности и догађаје. Не смемо заборавити ни саучесника у сценарију – [[Оливер Стоун|Оливера Стоуна]]. Посебно место има музика Басила Поледоуриса која се по својој епској снази и лепоти може мерити само са Вагнеровим опусом. Важно је поменути и фантастичног Џејмса Ерл Џоунса који чини један од стубова филма, јер тешко је замислити да уметничко дело успе, а да негативац није убедљив. Управо је убедљиви негативац оно што недостаје наставку. [[Арнолд Шварценегер]] је услов sine qua non. Жеља за стварањем филмске верзије Конана Варварина је постојала одавно, али није била остварљива без глумца попут Шварценегера. Тек је мишићава варваролика појава овог уметника омогућила настанак филма. Мислимо да је Шварценегерова глума на високом нивоу који цео филм има. Или можда он уопште и не глуми? Иако је по тематици којом се бави, ово остварење најфилозофскији филм до сада снимљен, праву вредност поседује више због необјашњивог начина на који је успео да нам ове идеје представи.
== Референце ==
| |||