Термичка обрада челика — разлика између измена

Изводи се у циљу уједначавања [[Hemijska struktura|хемијског састава]] челика, обично након [[ливење|ливења]] или неког другог технолошког процеса, који доводи до појаве нехомогености [[Структура|структуре]]. Изводи се на релативно високим температурама (1000 до 1300°C), да би се омогућила брза дифузија присутних елемената и уједначавање хемијског састава, по целој [[Запремина|запремини]]. При томе долази до укрупњавања зрна, па након овог жарења челик има малу [[Затезна чврстоћа|чврстоћу]] и [[Тврдоћа|тврдоћу]], мало ојачава услед деформације и погодан је за обраду резањем. Након механичке обраде, жарени делови се обично подвргавају неком од завршних видова термичке обраде, као што су каљење и отпуштање.<ref name="км" />

Брзина загревања при [[Хомогенизација (металургија)|хомогенизационом]] жарењу нема битног утицаја на својства, као што утичу време, температура жарења, као и брзина хлађења. Са порастом температуре и времена жарења остварује се хомогенија структура, док мала брзина хлађења жареног челика омогућује задржавање мекане структуре, без унутрашњих напрезања до собне температуре.