Термичка обрада челика — разлика између измена

Изводи се са циљем побољшања машинске обрадивости и припреме структуре за каљење. Жарење челика се изводи на температурама од 650 до 750°C. Дуготрајним жарењем у области А1 температуре настаје сфероидизација ламела [[Цементит|цементит]]а тј. прелаз ламеларног [[перлит]]а у зрнасти. Услед промене облика и величине честица цементита знатно се побољшава обрадивост резањем и обрадивост деформисањем. Најпогоднија структура меко жареног челика је [[ферит (гвожђе)|феритна]] са округлим честицама [[карбидКарбиди|карбида]]а средње величине. У случају веома ситних честица карбида, челик има велику чврстоћу и тврдоћу, па се због тога тешко обрађује, док у случају крупних честица карбида, челик има превелику жилавост, услед чега, при резању настаје тракаста [[струготина]], која је непогодна. Обрађена површина жилавих челика је такође слабијег квалитета. Након меког жарења изводи се веома споро хлађење.