Миодраг Ђурић — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене
Исправљене словне грешке
Ред 27:
{{Цитат2|Ја сам своје цртеже први пут показао негдје 52, 53. године у Београду. Хенри Мур је имао једну изложбу у Београду и посетио је Ликовну академију, и ја сам му показао моје цртеже. Много су му се допали. Хтео је да ми да стипендију. Али, како ја нисам био члан партије, они су ме избацили. Немам за то конкретне доказе. Рекли су „он је један обични мангуп и тако то.}}
 
И прву самосталну изложбу имао је 1958. године у Галерији „Данијел Кордије“. Боравио је Дадо једно време и у Централној Африци и НјујоркуЊујорку, где упознаје кубанску уметницу Кармен Лидију Ђурић, са којом ће одгајити чак петоро деце. Враћају се у Француску, у рурални део Нормандије, где ће обоје живети до смрти, Дадо 2010, а Кармен седам година касније.<ref name=":0" />
 
Поред [[цртеж]]а и [[Сликарство|уљаних слика]] ради [[графика|графике]], а од [[1978|1978.]] до [[1980|1980.]] године, поред цртежа и графике, ради [[колаж]]е и [[Асамблаж|асамблаже]]. Његова дела се налазе у многим музејима, галеријама и приватним колекцијама и из њих се може судити о његовом мајсторском ликовном умећу у коме дочарава апокалиптичне спојеве.
Ред 45:
{{Цитат2|Да сам задовољан ја бих се шетао по Паризу. Ја сам много ангажован у сликарству. Мени је то моје сликарство, да опростиш, важније од мог живота – говорио је далеке 1979. у разговору са Бранком Богавац.}}
Себе је називао „антиколористом“, а због „хладних, ледених боја његове слике нису биле тешке“. [[Бранка Богавац]] је објавила Разговор са Дадом, у ком је он говорио:
{{Цитат2|Кад има много боја, слика отежа и као да хоће да падне. Слика треба да лебди, она треба да живи. Боје су и спас и пропаспропаст`. У томе је проблем. Мени је најбоље кад имам врло мало боја, да буде јасно. Не волим топле, вреле боје.}}
Много је волео руског писца [[Николај Гогољ|Николаја Гогоља,]] и себе је називао "његовим копилетом".<ref name=":0" />