Патријарх српски Никон — разлика између измена

На трону Српске цркве био је у време владавине [[стефан Лазаревић|деспота Стефана Лазаревића]]. Најранији помен о овом српском јерарху забележио је у Похвали кнезу Лазару 1419/20. године [[Антоније Рафаил]], књижевник грчког порекла који је избегао у Србију. Један пенегирикпанегирик-похвала писан је 1424/25. године, по налогу патријарха Никона. Тих година деспот Стефан сазвао је сабор у рудничкој [[Сребрница|Сребрници]], где је одредио себи за наследника [[Ђурађ Бранковић|Ђурђа Бранковића]]. На сабору је био присутан и патријарх Никон. Владар Србије [[Ђурађ Бранковић|Деспот Ђурађ Бранковић]], рекао је српском Патријарху Никону (1419-1435) да ће га обесити уколико оде у [[Фиренца|Фиренцу]] ради потписивања '''[[Фирентинска унија|Фирентинскe унијe]]'''. Унија је била покушај да се Православцима наметне власт папе и [[Католичка црква|римокатоличке цркве]] на такозваном "Васељенском сабору" у [[Фиренца|Фиренци]] [[6. јул]]а [[1439]], године у тренутку када је [[Балканско полуострво|Балкан]], [[Византијско царство|Византија]] и остале православне земље нису биле у могућности да се [[Турци у Србији|Турцима]] одупру. Тражили су помоћ од западних хришћана, а [[Ватикан]] их је дочекао уценом.