Вилисов артеријски круг — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
|||
Ред 15:
| MeshNumber = A07.231.114.228.351
}}
'''Вилисов артеријски круг''' или '''Вилисов прстен''' {{jez-lat|Circulus arteriosus cerebri — Circulus Willisi}} анатомска је структура артеријских крвних судова мозга у облику пентагона на вентралној површини мозга.<ref name=":0">Fenrich, Matija; Habjanovic, Karlo; Kajan, Josip; Heffer, Marija (2021). "The circle of Willis revisited: Forebrain dehydration sensing facilitated by the anterior communicating artery: How hemodynamic properties facilitate more good dehydration sensing in amniotes". ''BioEssays''. '''n/a''' (n/a): 2000115. doi:10.1002/bies.202000115. ISSN 1521-1878. <nowiki>PMID 33191609</nowiki>.</ref> Он је важна [[Анастомоза (медицина)|анастомоза]] на бази мозга између четири артерија (две вертебралне (пршљенске и две унутрашње каротидне артерије) које крвљу снабдевају мозак.<ref>Uston, Cagatay (9 March 2005). "NEUROwords Dr. Thomas Willis' Famous Eponym: The Circle of Willis". ''Journal of the History of the Neurosciences''. '''14''' (1): 16–21. doi:10.1080/096470490512553. <nowiki>PMID 15804755</nowiki>. S2CID 146301989.</ref>
== Историјска позадина ==
Вилисов артеријски круг ако анастомотски систем артерија који се налази у бази мозга, први пут је описан у књизи Анатомија мозга (''Cerebri Anatome'') коју је написао др Томас Вилис 1664. године.<ref>Willis, Thomas. ''Cerebri anatome: Cui accessit nervorum descriptio et usus.'' London: Martin and Allestry; 1664.</ref> Иако је текст наставио да има огроман утицај на неуролошке науке и анатомију, Вилис је првобитно објавио текст у складу са својим схватањем филозофске душе. Током свог боравка у Оксфорду, Вилис је веровао да је разумевање церебралне анатомије најважније средство које помаже у истраживању људског концепта.<ref name=":1">O'Connor JP. ''Thomas Willis and the background to Cerebri Anatome''. ''J R Soc Med''. 2003 Mar. 96 (3):139-43.</ref> Кроз аутопсију, дисекцију и рудиментарна експериментисања, Вилис је утврдио многе налазе, укључујући васкуларни „круг“ који је укључен у ''књигу Анатомија мозга.''
Занимљиво је да је термин „Вилисов круг“ прикладно назвао један од Вилисових ученика, Ричард Ловер, а касније га је цитирао истакнути физиолог, Албрехт фон Халер, отприлике век касније.<ref>Rose FC. ''History of British Neurology''. World Scientific; 2012.</ref>
Термин „Вилисов круг“ није коришћен под истим именом све до текста објављеног у делу Анатомска библиотека (''Bibliotheca Anatomica)'' из 1774. године.<ref name=":1">O'Connor JP. ''Thomas Willis and the background to Cerebri Anatome''. ''J R Soc Med''. 2003 Mar. 96 (3):139-43.</ref>
== Анатомија ==
| |||