Федерална јединица — разлика између измена

м
нема описа измене
Нема описа измене
мНема описа измене
'''Федералнa јединица''' је територијална и [[Устав|уставна]] заједница која представља део неке [[Федерација|федерације]], као што су [[Аустралија]], [[Бразил]], [[Индија]], [[Мексико]], [[Сједињене Америчке Државе|САД]] и др.<ref name="Australian" >''The Australian National Dictionary: Fourth Edition'', pg 1395. (2004) Canberra. {{ISBN|978-0-19-551771-2}}.</ref> Такве се државе разликују од [[Суверена држава|суверених држава]] по томе што немају потпуно суверена овлашћења на територији читаве државе, јер је суверена власт подељена између федералних јединица и централне или федералне владе. Оно што је важно напоменути јесте то да федералне јединице немају засебан статус у међународном праву. Уместо тога, федерална унија као јединствени ентитет представља одређену суверену државу у међународном праву.<ref>Crawford, J. (2006). The Creation of States in International Law. Oxford, Clarendon Press.</ref> У зависности од уставне структуре одређене федерације, федерална држава може имати различите нивое законодавне, судске и управне надлежности над одређеном територијом и облик је регионалне власти.
 
У неким случајевима, федерација се ствара из уније политичких ентитета, који су или независне, или [[Зависна територија|зависне територије]] другог сувереног ентитета (најчешће [[Колонијализам|колонијалне власти]]).{{efn-ua|Примери за ово могу бити [[Аустралија]] и [[САД]].}} У другим случајевима, федеративне државе су створене од региона који су претходно били [[Унитарна држава|унитарне државе]].{{efn-ua|This occurred in Belgium in 1993. The Belgian regions had previously devolved powers.}} Након што се формира федерални устав, правила која регулишу однос између савезних и регионалних сила постају део уставног закона земље, а не међународног права.
 
У земљама са савезним уставима, постоји подела власти између централне владе и држава чланица. Ови ентитети — државе, провинције, окрузи, кантони, покрајине и сл. — делимично су [[self-government|самоуправни]] и имају степен уставно загарантоване [[Аутономија|аутономије]] која битно варира од једне до друге федерације.{{efn-ua|На пример, канадске провинције и швајцарски кантони поседују знатно виша овлашћења и уживају већу заштиту у погледу мешања централне власти .}} У зависности од облика [[Децентрализација|децентрализације]] овлашћења, савезне владе могу или не могу да буду надјачане, путем стављања [[Вето|вета]] на одлуке федералне јединице. [[Закон (право)|Закон]]и који регулишу однос између савезних и регионалних власти могу се мењати националним или савезним уставом, а ако постоје и [[Constitution#Distribution of sovereignty|државним уставима]].