Павле Јуришић Штурм — разлика између измена

Због свог пријатељства {{тражи се извор| датум = Maj 2020 }} са краљем [[Петар I Карађорђевић|Петром I]] именован је првим [[ађутант]]ом и пратио га је на свим његовим путовањима.{{тражи се извор| датум = Maj 2020 }} У [[Први балкански рат|Првом балканском рату]] је био командант Дринске дивизије првог позива и са њом је учествовао у [[Кумановска битка|Кумановској бици]], после које је добио чин генерала. У [[Први светски рат|Првом светском рату]] је постао командант [[Трећа армија (Србија)|Треће српске армије]] и њоме је командовао у [[Церска битка|Церској]] и [[Колубарска битка|Колубарској бици]], где је значајно допринела победи. Током [[Тројна инвазија на Србију|Тројне офанзиве на Србију]] његова армија је бранила одступницу целокупној српској војсци током њеног повлачења. Штурм је наредне три године провео на [[Крф]]у, а затим и на [[Солунски фронт|Солунском фронту]] где је се упознао са новим начином ратовања и употребом [[ваздухопловство|авијације]]. После пробијања Солунског фронта његова армија је учествовала у [[освајање Кајмакчалана|бици на Кајмакчалану]], где је имала бројне жртве. После ове битке Штурм је смењен, а у октобру [[1916]]. је послат да помогне команданту [[Српски добровољачки корпус (Први светски рат)|Добровољачког корпуса]] у [[Руска Империја|Русији]]. По подношењу извештаја о стању ДобровољчкогДобровољачког корпуса, почетком [[1917]]. преко [[Јапан]]а се враћа опет у [[Солун]]. Постављен је на дужност канцелара Краљевских ордена и тај посао је обављао до пензионисања.

Родио се [[10. август|10]]/[[22. август]]а [[1848]]. године у Бистрици<ref>"Политика", Београд 14. јануар 1922. године</ref>, код [[Герлиц]]а ([[Лужица]]) у Шлезији, од оца Отона Штурма [[Лужички Срби|лужичког Србина]] управника ловишта цара [[Вилхелм I Немачки|Вилхелма I]] и мајке Хермине. Крштено име му је било '''Паул Штурм'''.<ref>{{Cite web|url=http://www.srpskadijaspora.info/vest.asp?id=8539|title=Српска дијаспора: Одана браћа Штурм|accessdate=25. 3. 2010|archive-url=https://web.archive.org/web/20110721235148/http://www.srpskadijaspora.info/vest.asp?id=8539|archive-date=21. 7. 2011|url-status=dead}}</ref> Војно образовање је стекао на Војној академији у [[Вроцлав]]у ([[Шлеска]]) и Ратној академији у [[Нанси]]ју ([[Француска]]). По завршеној војној школи као [[официр]] [[Пруско краљевство|Пруске]] са чином водника дочекао је [[Француско-пруски рат]] (1870—1871). Непосредно пред почетак рата добио је чин [[потпоручник]]а у који је унапређен [[15. јул]]а 1870. године. Био је ратни друг из [[Француско-пруски рат|францукофранцуско-пруског рата]] са фелдмаршалом [[Аугуст фон Макензен|Макензеном]].<ref name="Blic">{{cite news|first=|last=|authorlink= |others= |title=Stranci u srpskoj vladi i pre dva veka: Francuzi ministri i fabrikanti, general iz Nemačke |url=http://www.blic.rs/Vesti/Politika/399897/Stranci-u-srpskoj-vladi-i-pre-dva-veka-Francuzi-ministri-i-fabrikanti-general-iz-Nemacke |publisher=[[Блиц]]|date=19. 8. 2013 |accessdate=23. 8. 2013}}</ref>

За команданта 8. батаљона Дунавског пешадијског пука постављен је априла [[1886]]. године. Следеће [[1887]], добио је место вршиоца дужности команданта Тимочког пука сталног кадра, где је остао до октобра [[1890]], истовремено, непосредно, командујучикомандујући јединицама 14,12, и 4. пешадијског батаљона. У јесен 1890. добио је команду над Моравским пешадијским пуком и на том положају остао је доста дуго, до марта 1897, када је постављен за помоћника команданта а затим и за команданта Дринске дивизијске области. Његов боравак у Ваљеву прекинут је августа [[1900]]. године када је први пут пензионисан. Међутим после скоро годину дана, јула [[1901]], реактивиран и већ следећег месеца, на српско-турској граници, постављен за изванредног комесара за пограничне страже.{{sfn|Бјелајац|2004|p=178}}

Од маја [[1906]]. постављен за команданта Моравске, а од августа [[1907]]. Дунавске дивизијске области. У јесен исте године одлази у иностранство, у мисију посматрача маневара италијанске војске. Марта [[1908]]. наименован је за првог ађутанта краља [[петар I Карађорђевић|Петра I]] и ту дужност, са ратним прекидом, обављао је до августа [[1913]]. године. На овај положај га је лично поставио краљ Петар I, јер су се обојцаобојица лично познавали из периода док су били на усавршавању у Француској у истом пуку. У то време [[кнез]] (будући [[краљ]]) Петар је тада користио псеудоним ''Пјер Кара'' ({{јез-фр|Pierre Cara}}) а Павле крштено име ''Паул Штурм''. То је и био главни разлог што је Штурм именован за личног пратиоца краља Петра, на његовом првом званичном путу у [[Руска Империја|Русију]], [[Краљевина Бугарска|Бугарску]], [[Османско царство|Османлијско царство]] - у [[Константинопољ|Цариград]] и на [[Света гора|Свету гору]] [[1910]]. године. Краља је пратио и [[1911]]. године у [[Италија|Италију]] , [[Француска|Француску]] и поново у Русију, приликом удаје [[Јелена Карађорђевић|принцезе Јелене]] за блиског царевог рођака.{{sfn|Милићевић|Поповић|2003|p=255-260}}

Мобилизација извршена септембра 1912. године довела га је на чело Дринске дивизије првог позива. Ова снажна и велика јединица (скоро 28.000 војника), у операцијама које су почеле [[12. октобар|12. октобра]] [[1912]], била је у саставу I армије. Њени делови били су претходница српске војске, Штурм је био у борбеном строју и био је рањен. Налазећи се у центру операција, одлучио је да са Никуљанског виса нападне [[Зебрњак]], чијим освајањем је разбијен чвор целокупне турске одбране код [[Куманово|Куманова]]. Та битка је била главна и пресудна за пораз [[турци|туркетурске]] армије. Даљи пут са овом јединицом настављао се ка [[СкопљeСкопље|Скопљу]] и [[Велес (град)|Велесу]], а после победа на Бабуни и Бакарном гумну ослобођени су градови [[Прилеп]] и [[Битољ]]. За ове заслуге Штурм је ''Великим војним указом'' унапређен у чин [[генерал]]а.{{sfn|Бјелајац|2004|p=178}}

У догађајима који су наступили, по објави [[Први светски рат|рата]] који је [[Аустроугарска|Аустро-угарска]] објавила Србији, Врховна команда му указијеуказује велико поверење, одредивши га за команданта Треће армије. Задатак ове армије био је да на западу Србије, на простору од [[Обреновац|Обреновца]], преко [[Шабац|Шапца]], [[Мачванска Митровица|Мачванске Митровице]], [[Лозница|Лознице]] до [[Љубовија|Љубовије]], затвара и брани границу.{{sfn|Бјелајац|2004|p=178}}

Штурм је у [[Албанска голгота|повлачењу кроз Албанију]] успео да Трећој армији допуни људство, тако да је она [[31. децембар|31. децембра]] 1915. године бројала скоро 30.000 војника. Са својим јединицама прешао је на [[Крф]], на опоравак српске војске. На позив главокомандујећегглавнокомандујућег француске војске на [[Солунски фронт|Солунском фронту]], генерала [[Морис Сарај|Сараја]], група виших [[официр]]а српске војске са Штурмом на челу, отишла је у [[Солун]], [[март]]а [[1916]]. године и упознала се са карактеристикама новог начина вођења рата, посебно са савременом [[веза|везом]] и употребом новог, све значајнијег рода, [[ваздухопловство|авијацијом]]. По преласку на солунско ратиште, у [[април]]у и [[мај]]у, Трећа армија запосела је фронт на линији од [[Кајмакчалан]]а до пута [[Баница]] - [[Лерин]]. У другој половини августа 1916. године, учествовала је у огорченим [[Освајање Кајмакчалана|борбама на Кајмакчалану]], што је довело до великих људских и материјалних жртава. То је, вероватно, био један од разлог што је Врховна команда, августа 1916, поверила Трећу армију привремено команданту Прве армије генералу [[Милош Васић|Милошу Васићу]]. У октобру 1916. у [[Српски добровољачки корпус (Први светски рат)|Добровољачком корпусу]], формираном у Русији, дошло је до унутрашњих немира. Врховна команда је послала је зато Штурма да процени насталу ситуацију, помогне команданту те јединице, генералу [[Михаило Живковић|Михаилу Живковићу]], у њеном сређивању, и о свему поднесе детаљан извештај. На том задатку Штурм се задржао до почетка 1917. године, када се преко [[Јапан]]а вратио у Солун. Приликом посете ове земље [[Цар Јапана|Јапански цар]] [[Јошихито]] га је одликовао Орденом цветова [[Пауловнија|Пауловније]] на великом крсту, и био је једини официр који одликован у српској војсци са овим орденом. {{sfn|Милићевић|Поповић|2003|p=255-260}}

* {{Cite book| ref=harv|author=Momčilo Vuković-Birčanin|title=Kralj Aleksandar I. Karadordević, 1888-1934|url=https://books.google.com/books?id=uksKAQAAIAAJ|year=1974|publisher=Izdanje piščevo|quote=Павле Јуришић-Штурм, ко јикоји је био лужички Срб^нСрбин}}

* {{Cite book| ref=harv|last=Милићевић|first=Милић|last2=Поповић|first2=Љубодраг|author=Милић Милићевић; Љубодраг Поповић|title=Генерали Војске КнежевнинеКнежевине и Краљевине Србије|edition =|publisher=Војноиздавачки завод|location= Београд|year=2003|isbn=978-86-335-0142-2|pages=}}