Григорије Палама — разлика између измена

м
нема описа измене
(Синтакса – параметар у наводницима.)
мНема описа измене
|спорно=Исихастички спор
}}
'''Григорије Палама''' (гр: Γρηγόριος Παλαμάς; [[1296]]-[[1359]]) је био византијски [[Теологија|теолог]], [[света гора|атоски]] [[монаштво|монах]] и једно време [[солун]]ски [[архиепископ]]. Палама у православној [[теологија|теологији]] разрађује учење о [[исихазам|исихазму]] и [[Божанске енергије|божанским нествореним енергијама]].
 
== Живот ==
 
Григорије Палама води порекло из једне племићке малоазијске породице, која је припадала вишем службеничком слоју [[Византијско царство|Византијског царства]]. Његов отац Константин је био веома побожан и пред смрт се замонашио. Иако су васпитавани на двору и стекли су добро образовање, сва три брата и обе сестре су се повукли у [[манастир]].<ref name="autogenerated2">{{Cite web |url=http://www.vnikolaj.org.yu/ism_03.html |title=Архивирана копија |access-date=28. 09. 2007 |archive-url=https://web.archive.org/web/20071113014519/http://www.vnikolaj.org.yu/ism_03.html# |archive-date=13. 11. 2007 |url-status=dead |df= }}</ref>
 
Григорије је још као дете долазио у додир са [[Света Гора|светогорским]] монасима и мистичким пустињацима. Године [[1318]]. у својој 21. години отишао је на [[Света гора|Свету гору]]. Неколико година касније, под утицајем свога учитеља Григорија Византинца, саградио је себи келију у малом сеоцету код [[Верија|Верије]] и живео је строго испосничким животом око 5 година, окружен само десетином пустињака. Био је [[Исихазам|исихаста]] и велики део живота је провео у потпуном ћутању. Боравио је 5 дана у току седмице сам у својој келији; излазио је само суботом и недељом, када би сишао у [[Манастир Велика Лавра|манастир Лавру]] на Богосужења: бденије до јутра и на [[Литургија|Литургију]], да би се видео са братијом и причестио. Тек [[1331]]. године вратио се у Свету гору и посветио се контемплативном животу у исихији (мировању, ћутању, и молитвеном тиховању). Говорио је да "''онима који желе да се потпуно предају молитвеној самоћи, не само што им је неугодно разговарање и општење са мноштвом људи него и са онима који живе на исти начин као и они. То бива зато што се тиме прекида стални и омиљени разговор са Богом, а сабраност ума, којом се одликује унутарњи и истински монах, разбија на два дела а понекад и на више делова''."<ref name="autogenerated2" />
 
Кад је настао спор око Варлаамових оптужби, монаси су се обратили Григорију Палами да узме у одбрану њихову ствар. Палама брани исихазам, који су на Атос увели [[Јован Лествичник]] и [[Никифор Исихаста]], тврдећи да познање или „виђење“ [[Бог]]а јесте чин искуства. Између Варлаама и Паламе отпочела је ватрена полемика.
 
{{цитат|Зар не схваташ да људи који су сједињени са Богом и обожени, који на божански начин усмеравају свој поглед на њега, не виде као ми? Они, на чудесан начин, виде чулом које надилази свако чуло, и умом који надилази сваки ум, јер духовна сила прожима њихове људске способности и омогућује им да виде оно што је изнад нас.|Григорије Палама, Тријаде у одбрану светих исихаста}}
 
Григоријеви противници у исихастичком спору шире гласине против њега и цариградски патријарх [[Јован XIV]] га затвара на четири године. [[1347|1347.]] године, када је [[Исидор Цариградски|патријарх Исидор]] дошао на патријаршијски престо, Григорије је ослобођен из затвора и постављен за [[солун]]ског [[архиепископ]]а. У [[Солун|Солуну]] је проводио ноћи у молитви и састављању књига, иако је сматрао да писање омета молитву, јер ствара бригу и расејаност. О томе каже: "''Многи од врхунских отаца исихаста нису хтели уопште ништа да пишу, иако су били у стању да изложе врло корисне ствари''".<ref name="autogenerated2" />
 
Преминуо је у Солуну 14. новембра [[1359]]. године. Неколико година након смрти [[православна црква]] га је прогласила за [[светац|свеца]] [[1368]]. године. Његове [[мошти]] се чувају у цркви Светог Григорија Паламе у Солуну.