Задужбина — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Премештено у нови чланак који се бави том темом
Ред 1:
{{друго значење3|Задужбина (роман)}}
'''Задужбина''' у правомправном смислу, тј. према Закону о задужбинама, фондацијама и фондовима <ref>{{Cite web |url=http://www.kultura.sr.gov.yu/download/ZAKON_O_ZADUZBINAMA_FONDACIJAMA_I_FONDOVIMA.doc |title=Архивирана копија |access-date=26. 06. 2012 |archive-url=https://web.archive.org/web/20070712203103/http://www.kultura.sr.gov.yu/download/ZAKON_O_ZADUZBINAMA_FONDACIJAMA_I_FONDOVIMA.doc# |archive-date=12. 07. 2007 |url-status=dead |df= }}</ref> јесте правно лице без чланова којем је оснивач наменио одређену [[Имовинско право|имовину]] (основна имовина) ради доброчиног остваривања општекорисног циља или приватног интереса, односно циља који није забрањен [[Устав]]ом или [[закон]]ом.
{{malo_inlajn_referenci}}
'''Задужбина''' у правом смислу, тј. према Закону о задужбинама, фондацијама и фондовима <ref>{{Cite web |url=http://www.kultura.sr.gov.yu/download/ZAKON_O_ZADUZBINAMA_FONDACIJAMA_I_FONDOVIMA.doc |title=Архивирана копија |access-date=26. 06. 2012 |archive-url=https://web.archive.org/web/20070712203103/http://www.kultura.sr.gov.yu/download/ZAKON_O_ZADUZBINAMA_FONDACIJAMA_I_FONDOVIMA.doc# |archive-date=12. 07. 2007 |url-status=dead |df= }}</ref> јесте правно лице без чланова којем је оснивач наменио одређену [[Имовинско право|имовину]] (основна имовина) ради доброчиног остваривања општекорисног циља или приватног интереса, односно циља који није забрањен [[Устав]]ом или [[закон]]ом.
 
У свакодневном говору под задужбином се обично сматра '''здање''' или '''установа''' изграђена добровољним прилогом једне или више утицајних [[особа]]. Свака задужбина има своју посебну намену и циљеве што је одређено вољом задужбинара. Задужбине се оснивају најчешће за заштиту угрожених особа, као и за развој [[култура|културе]] и просвете.
Линија 11 ⟶ 10:
 
== Задужбинарство у Србији ==
{{детаљније|Српско задужбинарство}}
У [[историја Србије у средњем веку|средњовековној Србији]] [[владар]]и и [[племство|племићи]] уобичајено су подизали [[Црква (грађевина)|цркве]] и [[манастир]]е као задужбине. Нпр., најважнија задужбина [[Стефан Немања|Стефана Немање]] је [[Манастир Студеница]], [[Стефан Душан|Цара Душана]] [[Манастир Светих архангела (Призрен)|Манастир Светих архангела код Призрена]], док је [[Стефан Урош II Милутин|Краљ Милутин]] имао више десетина задужбина.
ПоследњихЗадужбинарство годинау Срба има историју која сеже још из средњег века и нарочито је популаризовано крајем 19. и почетком 20. века, да би током комунистичког периода било скоро заборављено. Након демократизације друштва, питање задужбинарства поново добија на значају.<ref>[http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/reportaze/aktuelno.293.html:454491-Nikola-Spasic-bio-jaci-cak-i-od-Nobela Никола Спасић био јачи чак и од Нобела („Вечерње новости“, 17. септембар 2013)]</ref><ref>[http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/reportaze/aktuelno.293.html:454845-Zaduzbinari-davali-prema-dubini-dzepa Задужбинари давали према дубини џепа („Вечерње новости“, 19. септембар 2013)]</ref>
 
[[Задужбинарство у Србији]] се нарочито развило после [[Први светски рат|Првог светског рата]]. Мотиви за то су углавном били племенити ".. да буде на ползу српскога народа...", нарочито у случајевима када Задужбинар није имао потомке. Но, нажалост, било је и случајева да су задужбинари били [[ратни профитер]]и и да су постали задужбинари на притисак [[јавно мњење|јавног мњења]].
 
После [[Други светски рат|Другог светског рата]] врло често се није поштовала воља задужбинара и задужбинама се мењала [[намена]].
 
Последњих година питање задужбинарства поново добија на значају.<ref>[http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/reportaze/aktuelno.293.html:454491-Nikola-Spasic-bio-jaci-cak-i-od-Nobela Никола Спасић био јачи чак и од Нобела („Вечерње новости“, 17. септембар 2013)]</ref><ref>[http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/reportaze/aktuelno.293.html:454845-Zaduzbinari-davali-prema-dubini-dzepa Задужбинари давали према дубини џепа („Вечерње новости“, 19. септембар 2013)]</ref>
 
Враћање имовине које је задужбинама била одузимана после [[Други светски рат|Другог светског рата]] било је предвиђено Законом о враћању одузете имовине и обештећењу (о [[Реституција|реституцији]]) који је у Србији усвојен 2011. године. Међутим, у пракси ово није заживело (до краја 2017. године враћена је само имовина задужбини Николе Спасића), јер су задужбине након национализације њихове имовине махом бивале угашене те није било коме вратити одузету имовину. С друге стране задужбинари су често своју имовину на управљање остављали Универзитету, Матици српској, Акадамији наука и др. организацијама од угледа, али те организације по овом закону нису добиле могућност да им ова имовина буде враћена. Стога су, на основу идеје да би и ова имовина требало да буде враћена сврси којој су јој наменили њени дародавци, појавили предлози доношења посебног прописа који ово омогућио, али су оне за сада (краја 2017. године) остале у домену разматрања.
 
Задужбинарство је било развијено и у Крагујевцу о чему је 2004. објављена књига „Питома лоза”.<ref>[http://www.politika.rs/scc/clanak/452106/Sima-Mufljuz-i-drugi-zaduzbinari Сима Муфљуз и други задужбинари („Политика”, 12. април 2020)]</ref>
 
== Галерија београдских задужбина ==
<gallery>
Слика:Université Ilija Kolarc Belgrade.jpg|<center>Задужбина [[Илија Милосављевић Коларац|Илије Коларца]]
Слика:Kapetan Misino Zdanje.jpg|<center>Задужбина капетан [[Миша Анастасијевић|Мише Анастасијевића]]
Слика:Zadužbina Dušana Grujića 024.jpg|<center>Задужбина [[Душан Грујић|Душана Грујића]]
Слика:Zaduzbina Djoke Vlajkovica.jpg|<center>Задужбина [[Ђока Влајковић|Ђоке Влајковића]]
Слика:Zaduzbina Kiki.jpg|<center>Задужбина [[Кики|Евгеније Кики]]
Датотека:Zadužbina Kiki ulica Knez Mihajlova.JPG|<center>Задужбина Евгеније Кики
Слика:Zadužbina Veselina Lučića2.JPG|<center>Задужбина [[Веселин Лучић|Веселина Лучића]]
Слика:Zadužbina Vlajka Kalenića.JPG|<center>[[Задужбина Влајка Каленића]]
Слика:Matematička gimnazija u Beogradu.JPG|Задужбина [[Персида Миленковић|Персе]] и [[Риста Миленковић|Ристе Миленковић]]
Слика:Zadužbina Nikole Spasića.JPG|Задужбина [[Никола Спасић|Николе Спасића]]
Слика:Zaduzbina Nikole Spasica.jpg|<center>Задужбина Николе Спасића
Датотека:Zadužbina Dragoljuba Marinkovića.JPG| Задужбина [[Драгољуб Маринковић|Драгољуба Маринковића]]
Датотека:Igumanova palata.JPG|Задужбина [[Сима Андрејевић|Симе Андрејевића Игуманова]]
Датотека:Luka Ćelović i Milivoje Jovanović zadužbina.JPG| Задужбина [[Лука Ћеловић|Луке Ћеловића]] и [[Миливоје Јовановић|Миливоја Јовановића]]
Датотека:Zadužbina Janića1.JPG| Задужбина [[Голуб Јанић|Голуба Јанића]] и [[Самуило Јанић|Самуила Јанића]] - данас хотел „Балкан"
Датотека:Zadužbina Janića.JPG| Задужбина Јанића (детаљ)
Датотека:Zadužbina Draginje i Mihaila Srećkovića.JPG|Задужбина Драгице и [[Михаило Срећковић|Михаила Срећковића]], данас општина Палилула
Датотека:Zadužbina Dimitrija i Anke Naumović.JPG| Задужбина [[Димитрије Наумовић|Димитрија]] и Анке Наумовић
</gallery>
 
== Види још ==
* [[Фондација]]
* [[Ктитор]]
* [[Кућа легата]]
 
== Референце ==