Сима Лозанић — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
мНема описа измене
Ред 42:
Одликован је Орденом Св. Саве<ref name="rts">{{Cite web|url=http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/8/kultura/1855781/plemstvo-duha--sima-lozanic.html|title=Племство духа – Сима Лозанић|last=Serbia|first=RTS, Radio televizija Srbije, Radio Television of|website=www.rts.rs|access-date=2021-06-17}}</ref> III и I реда, Таковским крстом V реда, Орденом Милоша Великог III реда, Сребрном медаљом за храброст, Борачком споменицом, турским Османлија I реда, грчким Спаситељ I реда, холандским Оранж-Насау I реда и Румунском круном I реда.
 
Његов легат се налази у [[Збирка великана српске хемије|Збирци великана српске хемије]].<ref>{{Cite web|url=http://chem.bg.ac.rs/muzej/o_zbirci.html|title=HFBU - Zbirka velikana srpske hemije - Muzej hemije|website=chem.bg.ac.rs|access-date=2022-02-10}}</ref>
Био је ожењен [[Вучић-Перишићи|Станком Пачић]], праунуком [[Тома Вучић Перишић|Господара Томе Вучића-Перишића]].
 
У његову част одржана је изложба под називом „Сима Лозанић у Српској науци и култури“ у организацији [[Српска академија наука и уметности|САНУ]] у периоду јануар-март [[1993]], изложба је била у Галерији САНУ у кнез-Михаиловој улици у Београду. Његов живот и дело нарочито је проучавала хемичарка [[Снежана Бојовић]] која је написала књигу „Сима Лозанић“, у издању издавачког предузећа „Принцип“ [[1996]]. на 262 стране.
Његов син [[Миливоје С. Лозанић]] био је такође хемичар и наследио га је на универзитету као професор хемијских предмета. Његова ћерка [[Ана Маринковић|Ана Лозанић]] (касније удата за министра [[Војислав Маринковић|др Војислава Маринковића]]) је била позната српска сликарка између два светска рата. Његова ћерка била је и [[Јелена Лозанић]].
 
У његову част одржана је изложба под називом „Сима Лозанић у Српској науци и култури“ у организацији [[Српска академија наука и уметности|САНУ]] у периоду јануар-март [[1993]], изложба је била у Галерији САНУ у кнез-Михаиловој улици у Београду. Његов живот и дело нарочито је проучавала хемичарка [[Снежана Бојовић]] која је написала књигу „Сима Лозанић“, у издању издавачког предузећа „Принцип“ [[1996]]. на 262 стране.
 
У [[Београд]]у, на [[Дедиње|Дедињу]], једна од улица које се секу са улицом Незнаног јунака названа је по Сими Лозанићу.
 
== Приватни живот ==
== Мисли ==
Био је ожењен [[Вучић-Перишићи|Станком Пачић]], праунуком [[Тома Вучић Перишић|Господара Томе Вучића-Перишића]].
 
Његов син [[Миливоје С. Лозанић]] био је такође хемичар и наследио га је на универзитету као професор хемијских предмета. Његова ћерка [[Ана Маринковић|Ана Лозанић]] (касније удата за министра [[Војислав Маринковић|др Војислава Маринковића]]) је била позната српска сликарка између два светска рата. Његова ћерка била је и [[Јелена Лозанић]].
{{цитат2|Наше некадашње веровање да ће се Србство ујединити не букваром, већ оружјем, било је кобно по нашу народну мисао. Ја верујем обрнуто, да ће просвета бити главни чинилац у решењу тог битног нашег питања, и да би оно било већ решено да смо просвету боље неговали.}}<ref name="rts"/>
 
{{цитат2|... Бити предан својој науци истински и истраживати научне истине савесно јесу особине универзитетског грађанина као научника; а бити карактеран непоколебљиво и гајити врлине стално јесу особине универзитетског грађанина као човека; љубити пак своју домовину изнад свега, бити готов и жртвовати јој и сам живот јесу особине универзитетског грађанина као сина једног народа. Верујем да ће и наш Универзитет умети одгајати такав дух код својих грађана...}}<ref name="rts"/>
 
== Види још ==