Драгољуб Јовановић (политичар) — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
ознаке: враћена измена Визуелно уређивање мобилна измена мобилно веб-уређивање
Ред 41:
Више пута је биран за народног посланика у [[Народна скупштина Краљевине Југославије|Народној скупштини Краљевине Југославије]]. Као посланик је ухапшен 1. октобра [[1938]]. године, највероватније да не би учествовао на [[Избори за народне посланике Краљевине Југославије 1938.|децембарским изборима]] исте године. Стварни разлог тог хапшења и строге судске осуде, била је жеља [[Милан Стојадиновић|Милана Стојадиновића]] да из изборне трке уклони опасног политичког противника. У априлу 1939. је осуђен на годину и два месеца строгог затвора и 1.200 дин. новчане казне, што му је опроштено у амнестији следећег септембра.<ref>[http://www.digitalna.nb.rs/wb/NBS/novine/vreme/1939/09/08#page/5/mode/1up Време, 8. септ. 1939, стр. 6]. digitalna.nb.rs (приступ. 8.9.2019)</ref>
 
За време [[Априлски рат|Априлског рата]] ([[1941]]) пријавио се као добровољац у [[Југословенска војска|војску]], али није добио никакав војни распоред. Након [[србија под немачком окупацијом|немачке окупације]] земље одбио је да потпише [[Милан Недић|Недићев]] [[Апел српском народу|Апел интелектуалаца српском народу]] и определио се за сарадњу са [[народноослободилачка војска Југославије|партизанским покретом]], позвавши чланове своје [[Народна сељачка странка|Народне сељачке странке]] да се прикључе [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачком покрету]]. Рат је провео кријући се по Београду и Србији.
 
На позив [[Александар Ранковић|Александра Ранковића]] и [[Милентије Поповић|Милентија Поповића]], после ослобођења земље једно време је сарађивао са комунистима. Кооптиран је у [[Антифашистичка скупштина народног ослобођења Србије|АСНОС]] за посланика у Савезној скупштини [[Демократска Федеративна Југославија|ДФЈ]]. Али већ почетком 1946. године долази у сукоб са комунистима због отворене критике [[Комунизам|комунистичке]] диктатуре и залагања за парламентарну демократију и вишепартијски систем. Током свог краткотрајног политичког и скупштинског деловања у [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|ФНРЈ]], од почетка 1945. до средине 1947. године у Скупштини је иступао као оштар опозиционар комунистичком режиму, истакавши се нарочито у дебатама о [[Устав Федеративне Народне Републике Југославије|Уставу ФНРЈ]], [[Аграрна реформа у Србији|аграрној реформи]], задругама и о јавном тужилаштву.