Успење Пресвете Богородице (фреска) — разлика између измена

нема описа измене
(Нова страница: десно|thumb|200п|Студеничко распеће '''Успење Пресвете Богородице''' је највећа и најпознатија фреска манастира Сопоћани. Осликали су је између 1272. и 1276. године византијски мајстори из Истанбул|Истанбул…)
 
Нема описа измене
[[Датотека:Studenica_raspeceUspenje_presvete_Bogorodice_-_Sopocani.jpg|десно|thumb|200п250п|СтуденичкоУспење распећеПресвете Богородице]]
'''Успење Пресвете Богородице''' је највећа и најпознатија [[Фреска|фреска]] манастира [[Манастир Сопоћани|Сопоћани]]. Осликали су је између [[1272]]. и [[1276]]. године византијски мајстори из [[Истанбул|Истанбула]], под покровитељством краља [[Стефан УрошаУрош I|Стефана Уроша I]]. Уз [[Манастир Студеница|студеничко]] ''[[Распеће Христово (фреска)|Распеће]]'' и [[Манастир Милешева|милешевског]] ''[[Бели анђео|Белог анђела]]'', представља најпознатију фреску српског средњевековног сликарства. На [[Светска изложба|Светској изложби у Паризу]] [[1961]]. године ''Успење Пресвете Богородице'' је проглашено за најлепшу фреску читавог средњег века.<ref name="Сопоћани">{{cite web |title=Сопоћани |url=https://nasahercegovina.info/index.php/2020/08/28/sopocansko-uspenje-najljepsa-freska-srednjevjekovne-umjetnosti/ |website=Наша Херцеговина |access-date=10. 2. 2022}}</ref>
 
Фреска заузима средишњи део западног зида Богородичине цркве и простире се на монументалних 40 метара квадратних.<ref name="Сопоћани">{{cite web |title=Сопоћани |url=https://nasahercegovina.info/index.php/2020/08/28/sopocansko-uspenje-najljepsa-freska-srednjevjekovne-umjetnosti/ |website=Наша Херцеговина |access-date=10. 2. 2022}}</ref> Композиција приказује бол [[Апостоли|апостола]], архијереја, [[Јерусалим|јерусалимских]] жена, анђела и Христа због смрти [[Богородица|Богородице]].