Скопска Црна Гора — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Ничим неизазван преместио/-ла је страницу Скопска Црна Гора на Црна гора (планина) преко преусмерења: ПСЈ 497 ознака: ново преусмерење |
мНема описа измене |
||
Ред 1:
{{Планина
| име = Црна гора
| слика = Skopska Crna gora.jpg
| опис_слике = Црна гора, поглед с југа
| области = [[Скопско поље]], [[Косово]], [[Жеглигово]], [[Качаничка клисура]]
| регије =
| покрајине =
| републике =
| државе = {{застава|Северна Македонија}}<br>{{застава|Србија}}
| највиши_врх = Рамно
| надморска_висина = 1.651
| венац =
| група =
| тип =
| старост =
| map = Macedonia
| lat = 42.1919
| long = 21.4458
| топографска_мапа =
| језик =
| изговор =
}}
'''Црна гора''', по предању '''Света гора''' (како су је вековима називали) или историјски '''Карадаг''' ({{јез-тур|Karadağ|превод=Црна гора}}, {{јез-алб|Malet e Karadakut}}), јесте средње висока планина на југу [[Србија|Србије]] и северу [[Северна Македонија|Северне Македоније]].
Црна гора је име планине али и једне обласне целине коју карактеришу етнографске, фолклорне и дијалектске особености.
== Планина ==
[[Датотека:Macedonia relief Skopska Crna Gora location map.jpg|мини|лево|200п|Положај Црне горе]]
Планина Црна гора се издиже из скопске долине (на југу), [[Кумановска котлина|Кумановске котлине]] (на истоку), [[Гњиланска котлина|Гњиланске котлине]] (на северу) и долине реке [[Лепенац]] (на западу).
Планина се протеже у правцу југозапад-североисток, највиши [[планински врх|врх]] је Рамно са 1.651 m. Кањоном [[Липковска река|Липковске реке]], која извире на планини, Црна гора подељена је на два дела: виши западни и нижи источни, звани — Карадаг ({{јез-тур|Karadağ|превод=Црна Гора}}).
На падинама Црне Горе леже градови:
* [[Скопље]] (на југу),
* [[Куманово]] (на истоку),
* [[Качаник]] (на западу) и
* [[Гњилане]] (на северу).
== Област Црна гора ==
Становништво Црне Горе је у 19. и 20. веку као део своје области третирало једанаест села на јужном обронку планине Црне Горе. Села [[Бразда (Чучер-Сандево)|Бразда]], [[Глуво]], [[Чучер-Сандево]], [[Мирковце (Чучер-Сандево)|Мирковце]], [[Горњани]], [[Бањани (Чучер-Сандево)|Бањани]],
[[Кучевиште]], [[Побожје]], [[Љубанци]], [[Љуботен (Скопље)|Љуботен]] и [[Бродец (Чучер-Сандево)|Бродец]]. Становнике ових села околина назива '''Црногорцима''', а тако су и сами себе називали. Народно схватање прихватили су и историчари, етнографи и етнолози па се и данас у етнолошком и културно-историјском погледу ова села у друштвеним наукама посматрају као посебна област — '''Скопска Црна гора'''.
Област је изузетно богата православним црквама и манастирима, нарочито из периода [[Немањићи|Немањића]].
Предање каже да се пре доласка [[Османско царство|Турака]] та област звала '''Света гора''', јер, имала је 365 цркава и манастира, док сада, у том крају, постоји око 50 цркава и манастира, углавном из средњег века.<ref>[http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/3/region/2842562/srpska-sveta-gora-u-makedoniji.html Српска Света Гора у Македонији сачувале корене Срба] ''www.rts.rs''</ref><ref>[http://www.b92.net/putovanja/zanimljivosti.php?yyyy=2017&mm=08&dd=19&nav_id=1294738 Skopsku „Svetu goru” ne obilaze turisti iz Srbije] ''www.b92.net''</ref><ref>[http://www.studiob.rs/srpska-sveta-gora-u-makedoniji Srpska Sveta Gora u Makedoniji] ''www.studiob.rs''</ref>
По висинскоме изгледу област Црногорску можемо да поделимо на два дела: на поље и на планину.
Поље је много мањи Јужни део који се простире између удута скопских чифлика, и планине Карадаг, избраздано је косама са овалном површином и речним долинама. Косе и речне долине почињу готово од врха Карадага и иду упоредо док се не изгубе у равноме тлу скопске котлине. Висина поља Црногорска је нижа, што је близу Скопља, а све виша што се иде ка планини, најнижа тачка црногорског поља је 350 m, а највиша је код Кучевишта 550 m, од села пак најниже је Бразда са 410 m, а највиши је Бродац са 900 m.
Планина заузима много већи простор од поља, и она се протеже од југа ка северу — из Кучевишта до Копиљаче, а толико има ако не више од запада ка истоку.<ref>С. Томић, Скопска Црна Гора, Српски етнолошки зборник 3, Београд 1905, 409.</ref>
== Историјат имена ==
Није познато од када се ова област назива својим данашњим именом, први помен међутим датира из друге половине 13. века када је бугарски цар [[Константин I Асен Тих|Константин Тих]] завештао села ове области својој задужбини.
Црна гора се под својим именом поново помиње године 1300. у хрисовуљи краља [[Стефан Урош II Милутин|Милутина]] цркви Светог Ђорђа на Серави у Скопљу.
У 15. веку Црна гора се спомиње у Житију Деспота Стефана [[Константин Филозоф|Константина Филозофа]].
Турци су након освајања Скопља превели име у '''Карадаг''' ({{јез-тур|Karadağ|превод=Црна Гора}}), па се и тај израз може наћи у употреби.<ref>С. Томић, Скопска Црна Гора, Српски етнолошки зборник 3, Београд 1905, 409—417.</ref>
== Хидрографија и положај села ==
Скопска Црна гора је богатија шумом, но водом, кроз свако село, или поред села протиче речица или поток, и оне су толике колио да може да се меље воденичарки камен, а села су богата чесмама и изворима.
Прво село са западне стране је село Чучер и има три чесме, најстарија је Стара чешма, затим на осам минута налази се село Бањане. У самом селу тече Бањанска река и она је највећа и најбогатија водом од свих река, и извире испод Била, протиче поред села с источне стране, и улива се у [[Вардар]] више Скопља. Јужно од Бањана налази се село [[Глуво]], а затим и [[Бразда]], и оба се налазе са леве стране Бањанске реке, сва села имају изворе, чак и по неколико, као и простране пашњаке.
Куће су збијене, тако што код већина нема двориште, а измећу села је мала раздаљина, па пешке је лако проћи.
== Види још ==
* [[Планине у Србији]]
* [[Планине у Северној Македонији]]
== Референце ==
{{извори}}
== Литература ==
* {{Cite encyclopedia|last= |first= |authorlink= |coauthors= |title=|encyclopedia=Мала енциклопедија Просвета|year=1985|edition=3|url= |publisher=Просвета |location=Београд|isbn=978-86-07-00001-2}}
* {{Cite book |ref= harv|last=Марковић|first=Јован Ђ.|authorlink=Јован Ђ. Марковић|title=Енциклопедијски географски лексикон Југославије|year=1990|url= |publisher=Свјетлост|location=Сарајево|isbn=978-86-01-02651-3}}
* {{cite journal|title= Скопска Црна Гора|last= Томић|first= Светозар|year= 1905|journal= Српски етнографски зборник |volume=6|location= Београд|ref = harv}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Хаџи-Васиљевић|first=Јован|authorlink=Јован Хаџи-Васиљевић|title=Скопље и његова околина: Историска, етнографска и културно-политичка излагања|year=1930|location=Београд|publisher=Штампарија Свети Сава|url=https://books.google.com/books?id=91sNAQAAIAAJ}}
== Спољашње везе ==
{{Commonscat|Skopska Crna Gora}}
* [http://www.rts.rs/page/tv/sr/story/22/rts-satelit/1089394/kvadratura-kruga.html РТС: Квадратура круга — Црна гора (28. април 2012)] ''www.rts.rs''
* [https://www.youtube.com/watch?v=quNxab23TL0 Kvadratura kruga: Skopska Crna gora] ''www.youtube.com''
{{нормативна контрола}}
{{портал бар|Србија|Македонија}}
[[Категорија:Планине у Северној Македонији]]
[[Категорија:Планине у Србији]]
| |||