Велика Госпојина — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене |
Исправљене словне грешке |
||
Ред 6:
== Фреска ==
Сцена Успења Богородице обавезан је мотив у [[православље|православном]] [[фреска|фреско-сликарству]], јер је за живот и смрт Богомајке везан смисао [[хришћанство|хришћанске]] вере и молитве. Успење Богородице слика се на западним зидовима православних манастира. У српском [[Манастир Жича|манастиру Жича]], задужбини [[Немањићи|Немањића]] с почетка [[13. век]]а, осликана је једна од најлепших представа Успења, са [[Христос|Христом]] који у наручју држи новорођену душу Богомајке, загледан у њено тело на одру. Ипак, по уметничким дометима,
== Историја ==
Успење Пресвете Богородице се празнује од [[4. век|IV века]]. Празновање је настало одвајањем од ранијег јединственог и јединог саборног празника Богородице, који је празнован дан након [[Божић]]а - [[Сабор Пресвете Богородице|Сабора Пресвете Богородице]]. Као самостални празник почео је да се прославља у [[Јерусалим]]у током [[6. век|VI века]]<ref name="Вукашиновић">{{Cite web |url= http://www.spc.rs/sr/protojerejstavrofor_prof_dr_vladimir_vukashinovitsh_beograd_bogorodichin_grad_beseda_na_praznik |title= БЕОГРАД - БОГОРОДИЧИН ГРАД -Беседа на празник Успења Пресвете Богородице |accessdate = 14. 5. 2013. |author=Протојереј-ставрофор проф. др Владимир Вукашиновић |date= 2011 |publisher= новине Православље (број 1064 и 1065-1066) |language= српском }}</ref>.
Празновање Успења Богородице установљено је [[528]]. године по жељи цара [[Маврикије|Маврикија]] који је [[15. август]]а (према [[јулијански календар|јулијанском календару]]) победио [[Персијанци|Персијанце]]. Од тог датума сви [[хришћани]] славе овај празник. Најстарије сведочанство о овом празнику је у беседи јерусалимског
Догађаји везани за Богородичину смрт нису сачувани у канонским новозаветним списима (у Новом Завету), него у апокрифном спису [[Дјела Јованова|Дела Јованова]]. Тим описима је надахнута готово целокупни химнопис празника. По ''Делима Јовановим'', пред смрт јој се јавио архангел Гаврило и објавио јој да ће ускоро напустити овај свет. Након што је Богородица све апостоле благословила, упокојила се. Јеврејин Јефоније напада њен одар, али му ангел Господњи огњеним мачем одсеца руке, које му бивају поново припојене телу након његовог покајања. Тело је погребено у Гетсиманији, да би трећи дан било узнето на небеса. <ref>{{Cite book|last=Љешковић|first=Павле|authorlink= |title=Светигора, бр. 265. (октобар), О химнографији Богородичиних празника|year=2017|url= |publisher=|pages=17.|location=Цетиње|id= }}</ref> Приказ где архангел одсеца руке овом Јеврејину, противнику хришћана, је чест мотив икона и фресака који приказују овај празник.
| |||