Стојан Симић — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Ред 27:
По Вуку Ст. Караџићу Стојан и његов млађи брат Алекса (1832) броје се међу прве кнеза Милоша чиновнике и најбогатије људе у тадашњој Србији. ''До свега тога највише је довела Стојанова безобразна и бесавесна шала и мајсторија у спрдњи и потпрдици'' (а што је код кнеза Милоша било најцењеније).<ref>Вук Ст. Караџић: "Тајна историја Милошеве Србије", Београд 2017.</ref>
 
Крајем [[1830]].тих година подигао је себи лепу кућу у Београду, далеко од вароши, на пољани иза [[Теразије (улица у Београду)|Теразија]]. Налазила се између данашњег старог и новог двора. Убрзо је, већ [[1843]]. године, држава откупила од њега ту зграду и предала је као двор новом кнезу [[Александар Карађорђевић (кнез)|Александру Карађорђевићу]]. По повратку на престо [[1859]]. године, [[Обреновићи]] су је такође користили као двор, све до [[мајски преврат|мајског преврата]] [[1903]]. године. Позната је под именом '''[[Стари конак|Конак]]'''. Срушена је та кућа [[1904]]. године, јер је подсећала на бившу династију.
 
Његов брат је био [[Алекса Симић]], а син [[Ђорђе Симић]].