Википедија

Neposredna demokratija — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Преведено на ћирилицу
Поништена измена - не може се текст мијењати у ћирилички
ознака: поништење
Ред 1:
{{Облици држава}}
 
'''Непосредна'''Neposredna '''демократијаdemokratija''' илиili '''директнаdirektna демократијаdemokratija''' je је обликoblik владавинеvladavine, гдеgde свиsvi људиljudi заједноzajedno одлучујуodlučuju оo свимsvim стваримаstvarima одod јавногjavnog значајаznačaja. КарактеришуKarakterišu јеje великеvelike скупштинеskupštine народаnaroda, познатеpoznate јошjoš иi каоkao зборовиzborovi, сабориsabori иi сличноslično.<ref>{{cite book|author-last=Budge |author-first=Ian|chapter=Direct democracy |editor=Clarke, Paul A.B. |editor2-last=Foweraker|editor2-first=Joe|title=Encyclopedia of Political Thought |publisher=Taylor & Francis |year=2001 |isbn=9780415193962 |url=https://books.google.com/books?id=srzDCqnZkfUC&pg=PA224}}</ref>
 
== Istorija direktne demokratije ==
== Историја непосредне демократије ==
 
Smatra se da je nastala u demokratskim gradovima-državama stare [[Грчка|Grčke]], od kojih je najuticajnija bila [[Атина|Atina]], gde su se na centralnom gradskom trgu (grč. agora) okupljali svi odrasli građani (žena, deca, stranci i robovi su bili isključeni) da bi raspravljali i odlučivali o zajedničkim stvarima. Građani su se rotirali na javnim funkcijama, a kocka je bila jemstvo nepristrasnosti. [[Платон|Platon]] kritikuje ovaj sistem i zalaže se za vlast filozofa tj. stručnjaka.
Сматра се да је настала у демократским градовима-државама старе [[Грчка|Грчке]], од којих је најутицајнија била [[Атина]], где су се на централном градском тргу (грч. агора) окупљали сви одрасли грађани (жена, деца, странци и робови су били искључени) да би расправљали и одлучивали о заједничким стварима. Грађани су се окретали на јавним функцијама, а коцка је била јемство непристрасности. [[Платон]] критикује овај систем и залаже се за власт филозофа тј. стручњака.
 
Način neposrednog demokratskog odlučivanja je bio razvijen u [[Срби|Srba]] za vreme Otomanskog carstva u vidu seoskih zborova, ali je narodna [[samoupravljanje|samouprava]] bila ograničena turskim zakonima. U vremenu posle Prvog i Drugog srpskog ustanka, a pre konačnog učvršćenja monarhističke vlasti, javljaju se brojni narodni sabori i skupštine.
Начин непосредног демократског одлучивања је био развијен у [[Срби|Срба]] за време Отоманског царства у виду сеоских зборова, али је народна [[samoupravljanje|самоуправа]] била ограничена турским законима. У времену после Првог и Другог српског устанка, а пре коначног учвршћења монархистичке власти, јављају се бројни народни сабори и скупштине.
 
Neposredno demokratsko odlučivanje počelo se razvijati za vreme Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije (SFRJ) u vidu zbora radnika, radničkih saveta, skupa stanara, kućnih saveta, mesnih zajednica, interesnih zajednica i delegatskog sistema.
Непосредно демократско одлучивање почело се развијати за време Социјалистичке Федеративне Републике Југославије (СФРЈ) у виду збора радника, радничких савета, скупа станара, кућних савета, месних заједница, интересних заједница и делегатског система.
 
Direktna demokratija danas postoji, zakonski priznata, u mnogim manjim kantonima [[Швајцарска|Švajcarske]], gde čitav narod jednog mesta periodično izlazi na trg i (često nakon višednevnih rasprava), donosi sopstvene lokalne zakone.
Непосредна демократија данас постоји, законски призната, у многим мањим кантонима [[Швајцарска|Швајцарске]], где читав народ једног места периодично излази на трг и (често након вишедневних расправа), доноси сопствене локалне законе.
 
Najčuveniji savremeni oblici direktne demokratije su se javili u [[Аргентина|Argentini]], tokom narodnog ustanka početkom 21. veka, u vidu stanarskih i susedskih skupština, kao i u vidu fabričkih saveta.
Најчувенији савремени облици директне демократије су се јавили у [[Аргентина|Аргентини]], током народног устанка почетком 21. века, у виду станарских и суседских скупштина, као и у виду фабричких савета.
 
== Kritika predstavničke demokratije ==
== Критика представничке демократије ==
 
Pobornici direktne demokratije tvrde da se reč demokratija danas svela na ''"pravo ljudi da izaberu svoju vladu"'' (Prizma rečnik) i da se ovo shvatanje demokratije manifestuje kroz ''“izborne cirkuse“'' koji se konstantno iznova javljaju i u kojima postaje sve teže ubediti ljude da u njima učestvuju.
Поборници непосредне демократије тврде да се реч демократија данас свела на "право људи да изаберу своју владу" (Призма речник) и да се ово схватање демократије испољава кроз “изборне циркусе“ који се константно изнова јављају и у којима постаје све теже убедити људе да у њима учествују.
 
Oni dalje tvrde da je parlamentarna demokratija “lutkarska predstava” koja daje sredstva i moć eliti i "profesionalnim političarima", a oduzima od naroda. Izbori, i ostali ''"momenti demokratskog učešća"'', nisu ništa drugo do deo folklora koji daje parlamentarnom kapitalizmu legitiman izgled.
Они даље тврде да је парламентарна демократија “луткарска представа” која даје средства и моћ елити и "професионалним политичарима", а одузима од народа. Избори, и остали "тренуци демократског учешћа", нису ништа друго до део фолклора који даје парламентарном капитализму легитиман изглед.
 
<blockquote>''“Trebalo bi stati na put smešnoj ideji, koju propagiraju šefovi, da smo mi došli na ovaj svet da bismo se međusobno takmičili. Vrata ka pravednijem svetu se otvaraju onog momenta kada se odbace nejednakost i nadmetanje (pre svega tržišno), a ravnopravnost i saradnja postanu vodeći principi u našim životima.”''</blockquote>
<blockquote>''“Требало би стати на пут смешној идеји, коју пропагирају шефови, да смо ми дошли на овај свет да бисмо се међусобно такмичили. Врата ка праведнијем свету се отварају оног тренутка када се одбаце неједнакост и надметање (пре свега тржишно), а равноправност и сарадња постану водећи принципи у нашим животима.”''</blockquote>
 
== ФилозофијаFilozofija ==
 
Direktna demokratija teži borbi za radikalnu demokratizaciju svih procesa vezanih za donošenje odluka u društvu. Kada se govori o direktnoj demokratiji, govori se o jednakosti između pojedinaca kao osnovi za organizovanje društva.<ref name=":0">{{harvnb|Smith|2009|pp=112}}</ref>
Непосредна демократија тежи борби за радикалну демократизацију свих поступака везаних за доношење одлука у друштву. Када се говори о непосредној демократији, говори се о једнакости између појединаца као основи за организовање друштва.<ref name=":0">{{harvnb|Smith|2009|pp=112}}</ref>
 
Za razliku od [[парламентарна демократија|parlamentarne demokratije]] u kojoj se od ljudi traži da prihvate ili odbace ideje koje pred njih stavljaju "eksperti", u direktnoj demokratiji se pretpostavlja da su ljudi sposobni da sami odluče šta je za njih najbolje. Prema direktno-demokratskoj filozofiji, organizacione odluke kompanije treba da se donose na sastancima koji su otvoreni za sve radnike.
За разлику од [[парламентарна демократија|парламентарне демократије]] у којој се од људи тражи да прихвате или одбаце идеје које пред њих стављају "стручњаци", у непосредној демократији се претпоставља да су људи способни да сами одлуче шта је за њих најбоље. Према непосредно-демократској филозофији, организационе одлуке компаније треба да се доносе на састанцима који су отворени за све раднике.
 
== НачелаPrincipi ==
 
Američka feministkinja Džo Frimen (-{Jo Freeman}-) napisala je 1971. pamflet "Tiranija nestrukturiranosti" u kom kritikuje neformalne strukture i hijerarhije američkog [[feminizam|feminističkog]] pokreta tog vremena. U suštini, ona u pamfletu tvrdi da je direktno-demokratskim organizacijama potrebna jasna formalna struktura, jer se u suprotnom, zbog prijateljskih odnosa, javlja "skrivena" [[хијерархија|hijerarhija]].
Америчка феминисткиња Џо Фримен написала је 1971. памфлет "Тиранија неструктурираности" у ком критикује неформалне структуре и хијерархије америчког [[feminizam|феминистичког]] покрета тог времена. У суштини, она у памфлету тврди да је непосрено-демократским организацијама потребна јасна формална структура, јер се у супротном, због пријатељских односа, јавља "скривена" [[хијерархија]].
 
Ovaj pamflet navodi sledeće direktno-demokratske principe:
Овај памфлет наводи следећа непосрено-демократска начела:
* Poveriti određene odgovornosti određenim pojedincima, za određene zadatke, koristeći demokratske procedure. Kada svi znaju ko je odgovoran za određeni zadatak, svi znaju sa kime da se konsultuju oko potencijalnih nejasnoća.
* Поверити одређене одговорности одређеним појединцима, за одређене задатке, користећи демократске процедуре. Када сви знају ко је одговоран за одређени задатак, сви знају са киме да се консултују око потенцијалних нејасноћа.
* U svakom trenutku, oni kojima su zadaci povereni odgovorni su pred grupom koja im je poverila taj zadatak.
* У сваком тренутку, они којима су задаци поверени одговорни су пред групом која им је поверила тај задатак.
* Raspodeliti zadatke na što je moguće više ljudi. Ovim se sprečava monopolizacija moći, i od ljudi koji su na autoritarnim pozicijama se traži da se konsultuju sa ostalima u toku procesa.
* Расподелити задатке на што је могуће више људи. Овим се спречава монополизација моћи, и од људи који су на ауторитарним позицијама се тражи да се консултују са осталима у току поступка.
* Rotirati zadatke među pojedincima. Zadaci koji se zadržavaju predugo na jednoj osobi počinju da budu viđeni kao 'vlasništvo' te osobe i teško ih je se odreći ili ih vratiti natrag pod kontrolu grupe.
* Окретати задатке међу појединцима. Задаци који се задржавају предуго на једној особи почињу да буду виђени као 'власништво' те особе и тешко их је се одрећи или их вратити натраг под управу групе.
* Zadatke dodeljivati na osnovu racionalnog kriterijuma. Sposobnost, interesovanja i odgovornost treba da budu osnovni kriterijumi prilikom izbora. Osobama treba dati priliku da steknu neke nove veštine, ali ovo se najbolje vrši putem dobre razmene veština, a ne metodom "potoni ili nauči da plivaš", koji čak može imati demoralizacioni efekat.
* Задатке додељивати на основу разумног критеријума. Способност, интересовања и одговорност треба да буду основни критеријуми приликом избора. Особама треба дати прилику да стекну неке нове вештине, али ово се најбоље врши путем добре размене вештина, а не методом "потони или научи да пливаш", који чак може имати деморализациони ефекат.
* Širiti informacije svima, što češće, jer informacija je moć. Što više neka osoba zna o tome kako nešto funkcioniše i šta se dešava, to će biti politički efektivnija.
* Ширити информације свима, што чешће, јер информација је моћ. Што више нека особа зна о томе како нешто функционише и шта се дешава, то ће бити политички учинковитија.
* Osigurati jednaka prava pristupa sredstvima. Pristup računaru ili određenoj alatki može biti odlučujući za nečije mogućnosti unutar grupe.
* Осигурати једнака права приступа средствима. Приступ рачунару или одређеној алатки може бити одлучујући за нечије могућности унутар групе.
 
Kada se ovi principi primene, velika je šansa da, bez obzira na to koji se vid organizacione strukture na kraju izabere, cela grupa ima moć a ne samo par pojedinaca ili neka neformalna elita.
Када се ови принципи примене, велика је шанса да, без обзира на то који се вид организационе структуре на крају изабере, цела група има моћ а не само пар појединаца или нека неформална елита.
 
== ПроблемиProblemi ==
 
Unutar direktno-demokratskih grupa, ne postoje šefovi koji dele naređenja. Najčešće ne postoji ni sistem kažnjavanja, kao što je otkaz, koji bi garantovao detaljno izvršavanje zadatka. Stoga, saradnja zavisi najviše od inicijative samih članova grupe. Nepridržavanje onoga što je već dogovoreno i ne preuzimanje odgovornosti predstavlja sabotažu za samu kooperaciju unutar grupe, i umanjuje šanse za postizanje željenog cilja.
Унутар непосредно-демократских група, не постоје шефови који деле наређења. Најчешће не постоји ни систем кажњавања, као што је отказ, који би гарантовао детаљно извршавање задатка. Стога, сарадња зависи највише од иницијативе самих чланова групе. Непридржавање онога што је већ договорено и не преузимање одговорности представља саботажу за саму сарадњу унутар групе, и умањује шансе за постизање жељеног циља.
 
Ponekad se čini da unutar direktno-demokratskih grupa radikalnih ideja postoji više nego bilo gde drugde. Ovo ima smisla, pošto je veća mogućnost da osoba bude “svoja” u direktno-demokratskom okruženju, nego što bi to bila u 'velikom, pokvarenom svetu'. Zbog ovog, i drugih razloga, sukobi između različitih ličnosti se neminovno dešavaju. Rešenje nije u tome da se ovi konflikti poriču, uguše ili zabrane, već da se usmere u pravcu u kome bi doprineli jačanju grupe i, na kraju, pomogli da se dostigne cilj kome se teži (dobar primer ovoga je uređivanje Vikipedije).
Понекад се чини да унутар директно-демократских група радикалних идеја постоји више него било где другде. Ово има смисла, пошто је већа могућност да особа буде “своја” у директно-демократском окружењу, него што би то била у 'великом, поквареном свету'. Због овог, и других разлога, сукоби између различитих личности се неминовно дешавају. Решење није у томе да се ови конфликти поричу, угуше или забране, већ да се усмере у правцу у коме би допринели јачању групе и, на крају, помогли да се достигне циљ коме се тежи (добар пример овога је уређивање Википедије).
 
== РеференцеReference ==
{{reflist|30em}}
 
== ЛетератураLiteratura ==
{{refbegin|30em}}
* {{Cite book|ref=harv|author-last=Cary |author-first=M. |author2-last=Scullard |author2-first=H. H. |author2-link=Howard Hayes Scullard |year=1967 |title=A History Of Rome: Down To The Reign Of Constantine |location=New York |publisher=St. Martin's Press |edition=2nd }}
Ред 96:
{{refend}}
 
== СпољашњеSpoljašnje везеveze ==
{{Commons category-lat|Direct democracy}}
* [http://www.globalmediaplanet.info/direktna-demokratija-kao-neposredna-vladavina-gradana/ Direktna demokratija kao integralna primena izražavanja neposredne volje građana]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Neposredna_demokratija”