<!-- Молимо, увежбавајте уређивање испод ове линије. Хвала. -->
== Главни наслов ==
== Задатак ==
Ово је пример једног документа.
=== '''Стеван Сремац''' ===
=== ''Биографија''Поднаслов ===
Ово је један пасус
Рођен је у Сенти, у Бачкој, 23. новембра 1855. године, у занатлијској породици, од оца Аврама кројача и мајке Катарине, где је провео рано детињство, а делом и код баке по мајци у Пироту. Пошто је остао без родитеља, ујак Јован Ђорђевић, знаменити српски историчар и књижевник, довео га је 1868. године у Београд на даље школовање. Ту је завршио гимназију (1875) и определио се за студије историје на Великој школи у Београду и за припадност Либералној странци. Свој радни век провео је као професор у гимназијама у Нишу, Пироту и Београду. Као добровољац учествовао је у ратовима 1876. и 1877−1878. године.
=== ''Писац'' ===
Почео је да пише релативно касно. У тридесет и трећој години живота, 1888. године, почео је да објављује прозне хронике о личностима и догађајима из српске прошлости, које су се појавиле као књига 1903. године под насловом „Из књига староставних“. То је било пишчево одуживање дуга професији историчара, љубави према националној прошлости и сну о великој Србији. Сремац је написао расправе о Циганима, Ђорђу Кастриотићу и две опширне критике на књиге Б. Прокића и П. Кнежевића.
