Отуђење — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
проширено |
|||
Ред 1:
'''Отуђење''' или '''алијенација''' (лат.) је стање човека у коме су његова дела, производи или идеје постали супротстављена моћ која га потчињава, нешто њему страно, туђе, независно од његове делатности и егзистенције.<ref name="Filozofijski rečnik">Otuđenje, Filozofijski rečnik, Matica Hrvatska, Zagreb 1984.</ref> ▼
[[Слика:Alienation.jpg|мини|Уметничка представа отуђења]]
▲'''Отуђење''' или '''алијенација''' (лат. ''alienatio'', нем. ''entfremdung'') је
У [[психологија|психологији]], отуђење је осећање одвојености, усамљености или бивања странцем (види [[странствовање]]). Ово осећање често имају [[особа|особе]] које бораве у културном и социјалном окружењу које им је непознато, неприхватљиво или несхватљиво. У [[филозофија|филозофији]] се говори о отуђењу [[човек]]а од његове сопствене природе и од друштва. Сматра се да савремено потрошачко [[друштво]] води отуђењу и отежаној адаптацији и тзв. „комодификацији” читавог друштва кроз промоцију потрошње као највеће [[вредност]]и.<ref>Иван Видановић, [[Речник социјалног рада]]</ref> ▼
У најширем смислу, отуђење је нешто одвојено од или страно нечем другом.<ref name="Филозофски речник"/> У [[филозофија|филозофији]] се говори о отуђењу [[човек]]а од његове сопствене природе и од друштва. Такође, мисао може бити отуђена од стварности уколико је неадекватно одражава, а радник отуђен од резултата свог рада уколико они постају роба.<ref name="Филозофски речник"/>
== Отуђење у психологији ==
▲
Особа постаје самоотуђена уколико не може да разуме или прихвати себе.<ref name="Филозофски речник"/> Човек може бити отуђен и од својих жеља уколико оне нису аутентично његове, већ му долазе споља.<ref name="Филозофски речник"/>
== Отуђење у филозофији ==
Појам алијенација је
=== Хегел ===
Линија 11 ⟶ 18:
Хегел говори о отуђењу [[човек]]овог [[мишљење|мишљења]] од реалности. За Хегела алијенација је стављање духовне стварности као објект. Хегел сматра да се апсолутни дух пре свега отуђује у природи, па читава историја није заправо друго до дезалијенација, разотуђење.<ref name="Filozofijski rečnik"/> Производећи ствари и сам човек се, по Хегелу, постварује, опредмећује у физичком свету, друштвеним институцијама итд. а свако је такво постварење уједно и отуђење.
===
За
Фојербах је дао неколико изванредних анализа религиозног отуђења полемишући с Хегеловом тезом да је природа отуђени облик апсолутног духа и указујући како човек није отуђен од себе кад одбија да призна природу као самоотуђени облик бога; штавише, управо је тада отуђен кад замишља да изнад њега постоји више биће које треба да слуша и да му се клања.<ref name="Filozofijski rečnik"/>
Линија 34 ⟶ 41:
{{цитат3|Ја ћу тражити да се човеку као његова својина и његова творевина врати сва лепота и узвишеност коју смо посудили замишљеном свету, као његову најлепшу апологију. Човек као песник, као мислилац, као бог, као љубав, као моћ. О краљевске ли дарежљивости којом је обасуо ствари да би себе осиромашио и осетио се бедним! Досад је била његова највећа несебичност то што се дивио, и клањао, и молио се, и знао да од себе сакрије да је он био тај који је створио то чему се дивио.<ref name="Filozofijski rečnik"/>|[[Фридрих Ниче]]}}
=== Франкфуртска школа ===
Критичка теорија сматра да савремено потрошачко [[друштво]] води отуђењу и тзв. „комодификацији” читавог друштва кроз промоцију потрошње као највеће [[вредност]]и.<ref name="Речник социјалног рада">''Алијенација'', Иван Видановић, [[Речник социјалног рада]]</ref>
== Напомене ==
{{Напомене}}
== Види још ==
*[[Острањење]]
| |||