Отуђење — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
проширено |
проширено |
||
Ред 16:
=== Хегел ===
По Хегелу, производећи ствари и сам човек се постварује, опредмећује у физичком свету, друштвеним институцијама и тако даље, а свако такво постварење је уједно и отуђење. Даље, Хегел говори о отуђењу [[човек]]овог [[мишљење|мишљења]] од реалности. За Хегела алијенација је стављање духовне стварности као објект. Хегел сматра да се апсолутни дух пре свега отуђује у природи, па читава историја није заправо друго до дезалијенација, разотуђење.<ref name="Filozofijski rečnik"/>
=== Фојербах ===
За [[Фојербах]]а је
▲Фојербах је дао неколико изванредних анализа религиозног отуђења полемишући с Хегеловом тезом да је природа отуђени облик апсолутног духа и указујући како човек није отуђен од себе кад одбија да призна природу као самоотуђени облик бога; штавише, управо је тада отуђен кад замишља да изнад њега постоји више биће које треба да слуша и да му се клања.<ref name="Filozofijski rečnik"/>
=== Маркс ===
| |||