Савремени ''Асирци'' се издају за потомке [[Древни Асирци|древних, одосно старих Асираца]], који су у [[Стари век|старом веку]] створили [[Асирско царство]]. Насупрот њима, ''Сирци'' не инсистирају на овој конструкцији, већ свој идентитет везују за богату културно-историјску и књижевну баштину која је настала на [[СирскиСиријски језик|сирском језику]]. Мањи део се сматра ''Халдејцима'', али њих не би требало мешати са [[Древни Халдејци|старим Халдејцима]], који су у [[Антика|античко доба]] створили [[Халдејско царство]] у јужном делу Месопотамије. Назив „Халдејци” је поново ушао у употребу између 17. и 19. века, када се једна група Асираца одвојила од Асирске цркве Истока и ушла у унију са [[Римокатоличка црква|Римокатоличком црквом]]. Своју цркву су ови Асирци првобитно (1553. године) назвали „Црква Асирије и Мосула”, а свог верског поглавара патријарх Источних Асираца, више од 100 година касније (1683. године) име цркве је промењено у Халдејска католичка црква. Они су се касније поново ујединили са Асирском црквом Истока, а данашњи „Халдејци” потичу од друге групе Асираца из северне Месопотамије, која је 1830. године такође ушла у унију са Римокатоличком црквом. Према томе, термин Халдејац, треба схватити искључиво као назив за верску групу, док је њихова припадност асирском народу неспорна.<ref>From a lecture by J. A. Brinkman: "There is no reason to believe that there would be no racial or cultural continuity in Assyria, since there is no evidence that the population of Assyrians were removed." Quoted in Efram Yildiz's "The Assyrians" Journal of Assyrian Academic Studies, 13.1, p. 22, ref 24</ref>
