Крагујевац — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Враћене измене корисника 95.180.35.91 (разговор) на последњу измену корисника Sadko ознака: враћање |
Спашавам 2 извора и означавам 0 мртвим.) #IABot (v2.0.8.6 |
||
Ред 116:
Шумадија је крајем XV и у XIV веку била поробљена и спаљена од стране Турака. Тадашњи путописци наводе да је била толико велика пустош да се могло путовати читав дан, а да се не наиђе на село. Земља је била напуштена и необрађена, а становништво се доста проредило. Крајем XVI века Турци су почели да изграђују ново насеље на простору где је некада био трг и где се простирао Крагујевац на обе стране Лепенице. Прављена је по узору на турске паланке са уским и кривудавим улицама, дрвеним кућама покривеним сламом и ограђене високим зидовима. Један део вароши представљао је трговачки центар. На левој обали Лепенице у близини каменог моста подигнута је џамија са минаретом.<ref>Група аутора, Крагујевац, Београд (1979). стр. 41–42</ref>
Крагујевац је у два наврата крајем XVI и у првој половини XVII века потпадао под аустријску и турску власт. Прво је то било за време [[Велики турски рат|Великог турског рата]] [[1689]]–[[1690]]. године када су Турци били протерани до Скопља, али су убрзо поново повратили изгубљено. Други пут након [[Аустријско-турски рат (1716—1718)|Аустријско-турског рата (1716—1718)]], када су [[Пожаревачки мир|Пожаревачким миром]] ови крајеви потпали под Аустријску власт. Аустријанци су на подручју северне средишње Србије образовали Краљевину Србију која је трајала до [[1739]]. године. Крагујевац је у том периоду био претворен у војно утврђење са јаком војничком посадом. За време [[Краљевина Србија (1718—1739)|аустријске владавине]], 1725. у Крагујевцу су званично забележени први икада случајеви [[Вампир|вампиризма]] у свету, након чега је српска реч вампир доспела у немачки а из њега и у друге светске језике.<ref>{{Cite web|url=http://www.omaja.rs/omajin-vajat/vampiri-u-srbiji-deo-cetvrti/|title=VAMPIRI U SRBIJI – DEO ČETVRTI|date=2018-05-30|website=Omaja.rs|language=en|access-date=2021-04-27|archive-date=27. 04. 2021|archive-url=https://web.archive.org/web/20210427110016/http://www.omaja.rs/omajin-vajat/vampiri-u-srbiji-deo-cetvrti/|url-status=dead}}</ref>
Након повратка Османске власти, Турци су доселили муслиманско становништво и преузели имања и власт. Турци су остали у вароши до 4. априла [[1804]]. године када је [[Карађорђе Петровић|Карађорђе]] са својим устаницима заузео Крагујевац. Крагујевац није играо важну улогу током [[Први српски устанак|Првог српског устанка]]. Крагујевац је [[1813]]. након слома устанка као и цела Србија поново потапао под Турску власт, а поново је ослобођен [[1815]]. за време [[Други српски устанак|Другог српског устанка]].<ref>Група аутора, Крагујевац, Београд (1979). стр. 42</ref>
Ред 202:
=== Градско веће ===
'''Градско веће''' је орган града Крагујевца који усклађује остваривање функција градоначелника и скупштине града и врши контролно-надзорну функцију над радом градске управе. Градско веће чине градоначелник, заменик градоначелника и девет чланова. Чланове градског већа бира на четири године скупштина града на предлог градоначелника.<ref>[http://www.kragujevac.rs/Gradsko_vece-210-1 Градско веће] {{Wayback|url=http://www.kragujevac.rs/Gradsko_vece-210-1 |date=20151107234932 }}, приступљено 9.11.2015</ref>
=== Градска управа ===
| |||