Властимир Павловић Царевац — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Ред 26:
Завршио је [[Правни факултет Универзитета у Београду|Правни факултет у Београду]] и бавио се [[адвокат]]уром, али је [[музика]] била његова прва и права љубав. Био је диригент [[Hor KUD Abrašević iz Beograda|Хора друштва „Абрашевић”]] и један од првих извођача народне музике на програмима [[Радио Београд]]а.
 
На почетку [[Први светски рат|првог светског рата]], 1914, пријавио се као добровољац у болничку чету [[Браничевски одред|Браничевског одреда]] српске војске.<ref name=":0" />
Још је као младић постао члан КПЈ, 1919. године. Као адвокат је био бранилац на комунистичком процесу 1928. бранио Отокара Кершованија, Јосипа Цазија, Луку Маџарца, Обрена Николића, Васу Стајкића и Гргура Вујовића.<ref>{{Cite web|url=https://www.portalnovosti.com/carevac|title=Carevac|website=Portal Novosti|access-date=2022-03-22}}</ref>
 
Још је као младић постао члан [[КПЈ]], 1919. године. Као адвокат је био бранилац на комунистичком процесу 1928., где је бранио [[Отокар Кершовани|Отокара Кершованија]], [[Јосип Цази|Јосипа Цазија]], [[Лука Маџарац|Луку Маџарца]], [[Обрен Николић|Обрена Николића]], [[Васа Стајкић|Васу Стајкића]] и [[Гргур Вујовић|Гргура Вујовића]].<ref name=":0">{{Cite web|url=https://www.portalnovosti.com/carevac|title=Carevac|website=Portal Novosti|access-date=2022-03-22}}</ref>
Други светски рат је дочекао као члан КПЈ и одмах на почетку отишао у партизане. Био је борац Пожаревачког партизанског одреда којим је командовао [[Вељко Дугошевић]].<ref>{{Cite web|url=https://www.portalnovosti.com/carevac|title=Carevac|website=Portal Novosti|access-date=2022-03-22}}</ref> 1943. године га [[четници]] проказују, хапсе га [[Српски добровољачки корпус (Други светски рат)|Љотићевци]] и одводе у [[Бањички логор|логор на Бањици]]. Одатле га Немци спроводе у [[Логор Дахау|Дахау]], где је био до краја рата.<ref>[http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/reportaze/aktuelno.293.html:689541-Veliki-Carevac-izbegao-streljanje Велики Царевац избегао стрељање („Вечерње новости”, 8. октобар 2017)]</ref>
 
[[Други светски рат]] је дочекао као члан КПЈ и одмах на почетку отишао у [[Партизани|партизане]]. Био је борац [[Пожаревачки партизански одред|Пожаревачког партизанског одреда]] којим је командовао [[Вељко Дугошевић]].<ref>{{Cite web|urlname=https"://www.portalnovosti.com/carevac|title=Carevac|website=Portal0" Novosti|access-date=2022-03-22}}</ref> Током 1943. године га [[четници]] проказују, хапсе га [[Српски добровољачки корпус (Други светски рат)|Љотићевци]] и одводе у [[Бањички логор|логор на Бањици]]. Одатле га Немци спроводе у [[Хајлиген Крос]], па у [[Логор Дахау|Дахау]], где је био до краја рата.<ref>[http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/reportaze/aktuelno.293.html:689541-Veliki-Carevac-izbegao-streljanje Велики Царевац избегао стрељање („Вечерње новости”, 8. октобар 2017)]</ref>
 
Умро је 1965. године у Београду.
 
О њему је 1991. издата монографија „[[Царевчева лира]]”, коју је написао [[Иво Ценерић]], а 2011. и монографија „Од злата гудало”, која, поред основе из Ценерићеве књиге, садржи и бројне нотне записе.<ref>{{Cite web|url=https://www.knjizara.com/Od-zlata-gudalo-monografija-Vlastimira-Pavlovica-Carevca-CD-grupa-autora-133074|title=Od zlata gudalo - monografija Vlastimira Pavlovića Carevca + CD : grupa autora|website=Knjizara.com|language=sr|access-date=2022-03-22}}</ref>
 
У [[Велико Градиште|Великом Градишту]] се, њему у спомен, почев од 1995. године, одржава музичка манифестација „[[Царевчеви дани]]”.
Линија 35 ⟶ 41:
[[Виолина|Виолину]] је свирао пуних пет деценија. Захваљујући његовом преданом раду на очувању српске музичке баштине, сачуване су многе народне мелодије, чији је он био највернији тумач. Компоновао је многе познате мелодије, од којих су најпознатије „Свилен конац” и „Низамски растанак”.
 
Основао је и руководиоводио Народним[[Народни оркестроморкестар Радио Београда]] све до своје смрти. Био је педагог, учитељ многих певача и свирача.
 
Наступао је са великим певачима: [[Вуле Јевтић|Вулетом Јевтићем]], [[Даница Обренић|Даницом Обренић]], Милетом Богдановићем, Добривојем Видосављевићем, Миодрагом Поповићем, [[Анђелија Милић|Анђелијом Милић]], Ксенијом Цицварић, Саветом Судар, [[Василија Радојчић|Василијом Радојчић]] и многим другима.