Крешимир Барановић — разлика између измена

нема резимеа измене
Нема описа измене
 
У [[Загреб]]у учи теоретске предмете, [[клавир]] и [[обоа|обоу]], да би, након матуре, уписао композицију на Музичкој академији у [[Беч]]у (1912—1914). Године [[1915]]. постаје диригент у Загребачкој опери, где остаје све до [[1927]], када прелази на исту дужност у [[Београд]], да би током [[1927]]. и [[1928]]. гостовао с балетском трупом [[Ана Павлова|Ане Павловне]] у [[Немачка|Немачкој]], [[Холандија|Холандији]], [[Швајцарска|Швајцарској]] и [[Италија|Италији]]. У [[Загреб]] се враћа [[1928]]. године на старо место, где остаје све до [[1943]]. године, када преузима вођење Радио-оркестра у [[Братислава|Братислави]] ([[Словачка]]), где је именован и за директора Опере (1945—1946). Након тога постаје професор Музичке академије, диригент Опере и директор Филхармоније у Београду до [[1964]]. године.
[[Датотека:Zinka Kunc 2.pdf|мини|Програм концерта Зинке Кунц, који се одржао у [[Задужбина Илије М. Коларца|Задужбини Илије М. Коларца]] 6. децембра [[1948|1948.]] године, на коме је диригент био Крешимир Барановић.]]
 
Као стваралац, Барановић је једна од најмаркантнијих личности националног смера друге половине [[20. век]]а хрватске и југословенске музике. С посебним афинитетом према [[Русија|руској]] музици, што се огледало и у његовим композицијама. Надовезује се на раног [[Игор Стравински|Стравинског]] (''Петрушка'') ослањајући се и на народни мелос, ствара властити музички језик, чије богатство црпи и из свог мајсторског познавања оркестра.