Прокариоте — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене
мНема описа измене
Ред 1:
[[Датотека:Prokaryote cell diagram sr.svg|мини|400п|Шема грађе прокариотске ћелије]]
'''Прокариотске ћелије''' ({{јез-грч|pro}} - “пре”, {{јез-грч|karyon}} - “једро”; пре“пре једраједра”) су мале, једноставне грађе, опкољене [[ћелијски зид|ћелијским зидом]] и [[ћелијска мембрана|мембраном]], а немају [[једро]] нити ћелијске [[органела|органеле]], осим [[рибозом]]а. Прокариотским организмима припадају [[бактерија|бактерије]], [[aрхеје]] и [[модрозелене бактерије|модрозелене алге]] (цијанофите), док су сви остали [[организам|организми]], било [[једноћелијски организам|једноћелијски]], било [[вишећелијски организам|вишећелијски]], [[еукариоте|еукариоти]].
 
== Структура цитоплазме ==
 
Генетички материјал ([[ДНК]]) се налази слободан, у делу [[цитоплазма|цитоплазме]] који се назива [[нуклеоид]] (''сличан једру'', зато што није одвојен мембраном од осталог дела цитоплазме). ДНК је у облику прстена (кружна ДНК), и најчешће једна прокариотска ћелија има један молекул ДНК (један [[хромозом]]). Молекул ДНК је везан за [[протеин]]е, али та веза није тако чврста и стабилна као код [[еукариоте|еукариота]]. Нуклеоид је веома динамична структура, што је вероватно повезано са тиме да се прокариотске ћелије деле на сваких 15-2015—20 минута. Размножавају се простом [[ћелијска деоба|ћелијском деобом]] ([[амитоза|амитозом]]). [[Митоза]] и [[мејоза]] код њих не постоје.
 
Поред тога што нема право, диференцирано једро, прокариотска ћелија не садржи ни ћелијске органеле, осим рибозома у којима се синтетишу [[протеин]]и. [[Рибозом]]и прокариота су ситнији од еукариотских и означавају се као 70С (С је коефицијент [[седиментација|седиментације]], тј. таложења, који одређује величину и облик неког молекула; назива се још и Сведбергова константа).