Густав Крклец — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Допуна чланка |
|||
Ред 50:
Најважнији део Крклецовог књижевног дела чини [[поезија]]. Његово антологијско песништво кратког, непосредног и јасног израза одражава ведрину и животну радост, али и метафизичку тескобу. Писао је и есеје, критике, путописе, фељтоне и афоризме. Много је преводио, највише са руског, немачког, али и са словеначког и чешког језика. Посебно се истичу његови преводи [[Александар Пушкин|Пушкина]], [[Франце Прешерен|Прешерена]], [[Бертолт Брехт|Брехта]].<ref name="poezijasustine.rs">{{cite web |title=Густав Крклец |url=https://www.poezijasustine.rs/2017/08/gustav-krklec.html |website=poezijasustine.rs |access-date=1. 2. 2022}}</ref> Крклец се бавио и такозваном дневном критиком. Под псеудонимом Мартин Липњак написао је низ критичких записа и есеја.<ref name="poezijasustine.rs" />
Густав Крклец је аутор поетских збирки «Лирика» (1919), «Сребрна цеста» (1921), «Љубав птица» (1926), «Излет у небо» (1928). У време реакције и немачке окупације у стиховима Крклеца појавили су се осећаји безизлаза, бриге за судбину домовине (збирке «Сан под брезом», 1940, «Дарови за безимену», 1942, «Тамница времена», 1944). Победу над нацизмом, и социјално престројавање у
Људска осећања, родни крај, улога песника у друшву — основне су теме поезије Крклеца, у највећем обиму написане у виду сонета.
Лепршавим хумором проткана је дечија поезија («Телеграфске басне», 1952).
== Награде ==
| |||