Кланица 5 — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
допуница ознака: везе до вишезначних одредница |
More used with only one reference definition. |
||
Ред 122:
Хришћанска филозофија је присутна у Вонегутовој Кланици-5, али није много цењена. Када се Бог и [[хришћанство]] помињу у делу, то се помиње горким или безбрижним тоном. Треба само погледати како војници реагују на помен тога. Иако је Били Пилгрим усвојио неки део хришћанства, није их приписао свима. Јустус то најбоље сумира када помиње да, „Тралфамадорски детерминизам и пасивност' који Пилгрим касније усваја, као и хришћански фатализам у којем је сам Бог одредио зверства рата...“.<ref>{{cite web |last1=Justus |first1=Jeremy C. |title=About Edgar Derby: Trauma and Grief in the Unpublished Drafts of Kurt Vonnegut’s Slaughterhouse-Five |url=https://www.tandfonline.com/doi/abs/10.1080/00111619.2016.1138445?journalCode=vcrt20 |website=Critique: Studies in Contemporary Fiction |access-date=22. 11. 2021 |pages=542–551 |doi=10.1080/00111619.2016.1138445 |date=19. 10. 2016}}</ref> Након Јустусовог аргумента, Пилгрим је био лик који је прошао кроз рат и путовао кроз време. Пошто је искусио све ове страхоте током свог живота, Пилгрим је на крају усвојио хришћански идеал да је Бог све планирао и да је дао своје одобрење да се рат догоди.
Како Били Пилгрим постаје „невезан за време“, суочава се са новом врстом филозофије. Када се Пилгрим упознаје са Тралфамадорцима, сазнаје другачији поглед на судбину и слободну вољу. Док хришћанство може рећи да су судбина и слободна воља ствари Божјег божанског избора и људске интеракције, Тралфамадоризам се не би сложио. Према тралфамадорској филозофији, ствари постоје и увек ће бити, и ништа не може да их промени. Када Били пита зашто су га изабрали, Тралфамадорци одговарају: "Зашто ви? Зашто ми? Зашто било шта? Зато што овај тренутак једноставно јесте." Начин размишљања Тралфамадорца није онај у којем постоји слободна воља. Ствари се дешавају јер им је увек било суђено да се догоде. Наратор приче објашњава да Тралфамадорци виде време одједном. Овај концепт времена најбоље објашњавају сами Тралфамадорци, док разговарају са Билијем Пилгримом о овом питању рекавши: „Ја сам Тралфамадорац, гледајући на све време као што можете видети део Стеновитих планина. Све време је све време. се не мења. Не подлеже упозорењима или објашњењима. Једноставно јесте." После овог конкретног разговора о виђењу времена, Били даје изјаву да изгледа да ова филозофија не изазива никакав осећај слободне воље. На ово, Тралфамадорци су одговорили да је слободна воља концепт који, од „посетио тридесет и једну насељену планету у универзуму“ и „проучио извештаје о још стотину“, „само се на Земљи говори о слободној вољи.”<ref name="#1">{{cite web |last1=Vonnegut |first1=Kurt |title=Slaughterhouse-five, or, The children's crusade : a duty-dance with death |url=https://archive.org/details/slaughterhousefivonn00vonn |publisher=New York : Dell |access-date=22. 11. 2021 |date=1969}}</ref>
Користећи тралфамадорску пасивност судбине, Били Пилгрим учи да превиди смрт и шок повезан са смрћу. Пилгрим тврди да је Тралфамадорска филозофија о смрти његова најважнија лекција:
Најважнија ствар коју сам научио на Тралфамадору је да када особа умре, изгледа да само умире. Он је још увек веома жив у прошлости, тако да је веома глупо да људи плачу на његовој сахрани. Сви тренуци, прошли, садашњи и будући, увек су постојали, увек ће постојати. ... Када Тралфамадорац види леш, мисли само да је мртва особа у лошем стању у том тренутку, али да је иста особа сасвим добро у многим другим тренуцима. Сада, када и сам чујем да је неко мртав, једноставно слегнем раменима и кажем оно што Тралфамадорци кажу о мртвима, а то је „Тако иде“.<ref
=== Постмодернизам ===
Ред 137:
Рецензије о роману су углавном биле позитивне од [[31. март]]а [[1969.]] у новинама [[The New York Times]] у којој се наводи: „или ћете га заволети или га гурнути назад у кутак научне фантастике.“ Ово је био Вонегутов први роман који је постао бестселер, задржавши се на листи бестселера Њујорк Тајмса шеснаест недеља и достигавши врхунац на 4. месту. Године 1970. Кланица-пет је номинована за награду Небула и Хуго за најбољи роман. Од тада је нашироко сматран класичним антиратним романом, а појавио се и на листи 100 најбољих романа на енглеском језику написаних од 1923. часописа Тајм. <ref>{{cite web |last1=Lacayo |first1=Richard |title=All-TIME 100 Novels: How We Picked the List |url=http://entertainment.time.com/2005/10/16/all-time-100-novels/ |website=Time |access-date=22. 11. 2021 |date=6. 1. 2010}}</ref>
Кланица пет је био предмет многих покушаја цензуре због свог непоштеног тона, наводно опсценог садржаја и приказа секса, употребе вулгарности од стране америчких војника и перципиране јереси. Било је то једно од првих књижевних признања да су [[хомосексуалност|хомосексуалци]], који се у роману називају „виле“, били међу жртвама [[Холокауст]]а.<ref name="#2">{{cite web |last1=Morais |first1=Betsy |title=The Neverending Campaign to Ban 'Slaughterhouse Five' |url=https://www.theatlantic.com/entertainment/archive/2011/08/the-neverending-campaign-to-ban-slaughterhouse-five/243525/# |website=The Atlantic |access-date=22. 11. 2021 |date=12. 8. 2011}}</ref>
У Сједињеним Државама је повремено био забрањен на часовима књижевности, уклоњен из школских библиотека и избачен из књижевних наставних планова и програма. Године 1972. окружни судија је описао књигу као „покварену, неморалну, психотичну, вулгарну и антихришћанску.“<ref
Врховни суд САД је размотрио импликације првог амандмана уклањања књиге, између осталог, из јавних школских библиотека и закључио да „локални школски одбори не смеју уклоните књиге са полица школских библиотека једноставно зато што им се не свиђају идеје садржане у тим књигама и настоје њиховим уклањањем 'прописати шта ће бити ортодоксно у политици, национализму, религији или другим питањима мишљења'." Кланица-5 је шездесет-. седми унос на листи „Најчешће оспораваних књига 1990–1999“ Америчког библиотечког удружења и четрдесет шести на листи „Најчешће изазиваних књига 2000–2009“. Кланица-5 и даље је контроверзна. У августу 2011. роман је забрањен у Републичкој средњој школи у Мисурију. Меморијална библиотека Курта Вонегута узвратила је тако што је понудила 150 бесплатних примерака романа ученицима Републичке гимназије по принципу „први дође, први добије“.<ref>{{cite web |title=Vonnegut Library Fights Slaughterhouse-Five Ban with Giveaways {{!}} American Libraries Magazine |url=https://web.archive.org/web/20110814182626/http://americanlibrariesmagazine.org/censorship-watch/vonnegut-library-fights-slaughterhouse-five-ban-giveaways |website=web.archive.org |access-date=22. 11. 2021 |date=14. 8. 2011}}</ref>
| |||