Козја ћуприја — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
More used with only one reference definition. |
||
Ред 14:
Једног дана примијети да једна коза нешто упорно копка, те тамо нађе више ћупова блага. Остварио се његов сан, отишао је у Цариград, гдје је учио на највишим школама, ступио у царску службу и постао паша. Колиба његова поочима прометну се у богату кућу, а у сјећање на козе и нађено благо на Миљацки Мехо подиже мост који назва Козја ћуприја. <ref>R. Michel, Fharten - Alte Brucken, str. 17-19</ref>
У једној другој верзији легенда говори о два брата Синану и Мехмеду који су чувајући козе по Јарчедолу једног дана нашли скривено благо у једној пећини. Од тог блага Мехмед је подигао мост на Миљацки, а брат му Синан подиже џамију, која и данас постоји у улици Драгице Правице на Бистрику под називом Кечеџи Синанова џамија. <ref>С. Кемура, Сарајевске џамије, стр. 73</ref> <ref name="#1">Х. Шабановић, Постанак Сарајева, стр. 107</ref>
Према тумачењу Сејфудина Кемуре, Кечеџи Синанова џамија подигнута је 1544. године. Надимак ,,Кеџечи" он изводи од козара (кеци - коза), а чињеница да се Козја ћуприја (Кеци купру) налази, такође, у близини Сарајева и протиче из приближно истог времена је основ за легенду о два брата козара. Према новијим истраживањима настанак споменуте џамије треба пребацити педесетак година раније: 1515. године спомиње се махала месџида Кекеки Јусуфа, а 1541. године махала месџида Кекеки Синана. Како се ни у том, а ни у каснијим изворима више не јавља име Кекеки Јусуфа, и како имена Јусуф и Синан носе често иста лица, Х. Шабановић сматра да се ради о истом човјеку, истом објекту и истој махали. Кекеки као надимак изведен је од именице кеке (што значи кука за тргање и савијање грана воћки), а у народу је трансформисан у надимак кечеџи. <ref
Према једном податку из 1682. године, који објављује А. Бејтић, <ref>А. Бејтић, Јарчедоли, ,,Ослобођење" од 30. маја 1966</ref> каже се да село Јарчедол носи своје име свакако већ у XVII вијеку, да се ради о старој насеобини, чији је облик имена изведен од јарца или јарчева, које су становници тог села сигурно гајили, јер су овдје имали изванредно повољну испашу. Испод овог села на Миљацки налази се Козја ћуприја, па је занимљиво да је по истој животињи настало име како села тако и моста. Имамо разлога за претпоставку да се уз цариградски друм у близини Козје ћуприје налазио трг на коме се продавала стока; такав сеоски трг у турским документима се обично назира ,,Koy pazari". Ако се поред таквог трга налазио мост, доста је логично да се мост назове Koy kupru, а ако су козари из Јарчедола преко тог моста на пазар доводили своје козе, то је лако могуће да Koy pazari kupru постане у народном језику Козја ћуприја, да би се то ,,Козја" касније почело преводити са Keci kupru. У том моменту могла је настати легенда, која је помијешала оснивача моста, легендарног Меху, са Кекеки Синаном, односно Јусуфом.
| |||