Побожје — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
More used with only one reference definition. |
||
Ред 26:
== Историја ==
У месту "Побужје" (по српском) је радила српска народна школа између 1867-1884. године. Обновљена је затим 1892. године.<ref>"Цариградски гласник", Цариград 1904. године</ref> Године 1896. први пут је прослављен српски празник и школска слава Савиндан, у том месту. Домаћин школски и славски био је следеће 1897. године Петко Горњевекић, а учитељ Јован Ђорђевић припремио је приредбу.<ref name="#1">"Цариградски гласник", Цариград 1897. године</ref>
Године 1899. прослава празника Савиндана почела је у православној цркви посвећеној Св. Петки, а служио је поп Анђелко Качаниклијевић. У школи је пресечен славски колач са домаћином славе Митром Стојковићем, и након певача тропара Св. Сави и Светосавске химне, светосавску беседу је изговорио учитељ [[Трајко Ковачевић (протојереј)|Трајко Ковачевић]].<ref>"Цариградски гласник", Цариград 1899. године</ref>
Ред 39:
Манастир је некад имао удаљено имање у Орману, код Вучитрна на реци Лепенци. Крајем 18. века у манастиру је наводно било 80 "инока" (калуђера), као остатак старог братства са чак 300 калуђера. То је био богат манастир са развијеним сточарством. Наводно је постојала веза преко дрвених повезаних чункова, између манастира и суседног манастира Св. Никите. Дрвеним цевима текло је млеко из манастира у манастир. Та инсталација је у 19. веку служила као надземни водовод, који је доносио воду до чесме код манастира Св. Никите.
Манастирска порта је ограђена зидом, двориште пространо, а у средини је 1897. године огроман стари орах. Ниже ораха је била чесма јаког млаза са хладном питком водом. Поред лековите воде верници су походили светињу и због чудотворне иконе Богородице. По сећању мештана око 1870. године ту је била само једна црквица средњовековна, грађена у исто време када и манастири Св. Арханђел Кучевички и Св. Никита Горњански. Заузимањем вредних Побужана и епитропа Вељка Зенговића, Илије Бајчевића, Митра Стајковића и Ивка Стојановић манастир је обновљен. Храм је повећан, унутра осликан живопис, те направљено више чардака са пространим собама. Када је септембра 1897. године требало да се одржи литургија о манастирској слави, бугарски егзархисти су ометали њено извођење, па је уследио сукоб између Срба и Бугара. Власт је послала војску која је чувала ред и похапсила бугарске виновнике.<ref
Ту су 1924. године биле две старе православне цркве.<ref>"Време", Београд 1924. године</ref>
| |||