Четврти крсташки рат — разлика између измена

[[Папа Иноћентије III]] је од почетка свог понтификата планирао један крсташки поход са циљем да уздигне значај цркве и учврсти утицај папства. Позиву [[Папа Иноћентије III|папе Иноћентија III]] није се одазвао нико од [[Европа|европских]] [[монархија|монарха]], већ само [[Франачка|франачки]], [[Фландрија|фландријски]] и [[италија]]нски [[великаш]]и, тако да је на чело похода постављен [[Бонифације Монфератски]] као један од највећих [[властелин]]а. Крсташки план је био да се нападне [[Египат]] који је уједно држао и [[Јерусалим]], али недостајао је новац да би се крсташи пребацили флотом преко мора па су се они обратили за помоћ [[Млетачка република|Млетачкој републици]].<ref name="#1">[https://istorijskacitanka.wordpress.com/2017/11/18/krstaski-ratovi/ Историјска читанка]</ref> Млетачки дужд и таст [[Стефан Првовенчани|Стефана Првовенчаног]], [[Енрико Дандоло]], је прво скренуо [[крсташки ратови|крсташе]] да [[Опсада Задра|освоје]] [[Задар]] на далматинској обали, а потом су, опет на предлог [[Енрико Дандоло|Енрика]] пристали да за новчану накнаду поврате престо [[Исак II Анђео|Исаку]] и [[Алексије IV Анђео|Алексију Анђелу]], што им је пошло за руком у јулу [[1203]]. године. Када нису добили обећани новац, [[крсташки ратови|крсташи]] су се на [[Енрико Дандоло|Дандолов]] наговор окренули против [[Византијско царство|Византије]] и [[1204]].<ref>[https://www.wikiwand.com/bs/%C4%8Cetvrti_krsta%C5%A1ki_rat Wikiwand]</ref> је дошло до [[Пад Цариграда (1204)|освајања и пљачкања Цариграда]], што представља највеће пљачкање у [[средњи вијек|средњем веку]], као и [[масакр]]ирање домаћег становништва. Основана је [[крсташки ратови|крсташка]] држава на тлу Византије, тзв. [[Латинско царство]], а за првог цара изабран је [[Балдуин I, латински цар|Балдуин Фландријски]].<ref>[https://istorijskacitanka.wordpress.com/2017/11/18/krstaski-ratovi/ Историјска читанка]<name="#1"/ref> Оно је обухватало данашњу [[Грчка|Грчку]] и европску [[Турска|Турску]], као мали део [[Мала Азија|Мале Азије]] преко пута [[Константинопољ|Цариграда]]. [[Византијско царство|Византији]] је преостала [[Албанија]] и западна [[Турска]], али је дошло до поделе: Албанија и део западне [[Грчка|Грчке]] ([[Епир (историјска покрајина)|Епир]]) постао је такозвана [[Епирска деспотовина]], док је западна [[Мала Азија]] (Турска) скоро до [[Анкара|Анкаре]] постала [[Никејско царство]]. Трећи део је био мали приморски део на северу данашње [[Турска|Турске]], са градом [[Трапезунт]]ом (данашњи [[Трапезунт|Трабзон]]) — тзв. [[Трапезунтско царство]].