Ђорђе Крстић — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
+1 фотографија ознака: уређивање извора (2017) |
мања измјена |
||
Ред 25:
== Биографија ==
[[File:Kuća slikara Đorđa Krstića - 01.jpg|thumb|[[Кућа сликара Ђорђа Крстића у Београду]]]]
Ђорђе Крстић је рођен у Старој Кањижи 1851. године где завршава основну школу. Гимназију је започео у Сремским Карловцима а четири разреда наставио у Београду. Прешао је затим на београдску Богословију, као "благодејанац" митрополита Михаила. Ту се Крстић
Од 1883. године живео је у [[Србија|Србији]] и ту су настале идиличне слике: ''Пејзаж са Косова поља'', ''Из околине [[Чачак|Чачка]]'', ''Из [[Лесковац|Лесковца]]'', ''[[Манастир Студеница|Студеница]]'', ''[[Манастир Жича|Жича]]'', итд.
Насликао је и више иконостаса, од којих посебну пажњу заслужују онај у [[Чуруг]]у<ref>{{cite web|url=http://spomenicikulture.mi.sanu.ac.rs/spomenik.php?id=652|title=Српска православна црква, Чуруг|work=spomenicikulture.rs|date=|accessdate=24. 4. 2016}}</ref> и у [[ниш]]кој Саборној цркви. У иконопис је унео нови, минхенски начин рада, употребивши мрке боје и применивши проблем светлости и сенке, са тежњом да постигне што пластичнији израз, покаже што јаче ефекте. Чурушки рад је "круна" његовог рада, изведен по његовој замисли да су све иконе повезане у јединствену визуелну целину. Сликар Марко Мурат је био позван 1897. године (од стране Чуружана) да као стручњак изнесе своје мишљење о Чурушком иконостасу. Колега је био задивљен и примећује да је реч о
У пожару [[12. октобар|12. октобра]] [[2001]]. године изгорео је [[Саборни храм у Нишу]], а са њиме и овај вредни иконостас са једанаест икона Ђорђа Крстића. Његове иконе красе само четири православне богомоље. Први иконостас је урадио за храм у [[Аџибеговац|Аџибеговцу]] (Старом Селу; 1883-1885), па осим Ниша, још 1894. године у [[Лозовик (Велика Плана)|Лозовик]]у,<ref>{{Cite book|url=https://www.academia.edu/35642973/CRKVENI_KOMPLEKS_U_LOZOVIKU_pdf|title=CRKVENI KOMPLEKS U LOZOVIKU.pdf|last=Đekić|first=Ana Kostic}}</ref> те на крају у родном крају Чуругу (1895—1897).<ref>"Зборник Матице српске за друштвене науке", Нови Сад 1952. године</ref>
Ред 37:
Дана [[30. јануар]]а [[1884]]. године постао је члан [[Српско учено друштво|Српског ученог друштва]], а [[1892]]. почасни члан [[Српска академија наука и уметности|Српске краљевске академије]].<ref>{{cite web|url=http://www.sanu.ac.rs/Clanstvo/IstClan.aspx?arg=268 | title=Биографија на сајту САНУ|work=sanu.ac.rs|date=|accessdate=24. 4. 2016|archive-url=https://web.archive.org/web/20160303183327/http://www.sanu.ac.rs/Clanstvo/IstClan.aspx?arg=268,|archive-date=3. 3. 2016|url-status=dead}}</ref> Крстић је наилазио на неразумевање и осуђивање због свог особеног манира у црквеном сликарству. [[Стева Тодоровић]] је од великог пријатеља постао велики противник и опонент; њихов сукоб је подигао велику "прашину" у јавности, усталасао јавно мњење, довео до вредносног и естетског преиспитивања тадашњег уметничког тренутка.
Умро је у Београду 17/[[30. октобар]] [[1907]]. године. Сахрањен је на [[Ново гробље (Београд)|Новом гробљу]], уметничко друштво
== Галерија ==
| |||