Мирко Ковач — разлика између измена

{{друго значење|кошаркаша|[[Мирко Ковач (кошаркаш)]]}}

 

Студирао је на Академији за позориште, филм и телевизију, одсјек драматургије,у [[Београд|Београду]].Прва књига прозе «Губилиште» (1962) доживљава политичку и идеолошку осуду "због црне слике свијета", а хајка на писца трајала је током цијеле 1963. године. Роман «Моја сестра Елида» излази 1965, а кратки роман «Животопис Малвине Трифковић» 1971. г., који је драматизован и изведен 1973. на сцени Атељеа 212 у Београду, те преведен на енглески, француски, италијански, холандски, мађарски и шведски. У Шведској је доживио три издаља, а у Француској је изашао и као џепно издање у едицији "Rivages poche". У [[Загреб|Загребу]] му излазе романи «Ругање с душом» (1976); «Врата од утробе» (1978), који добија "[[Нинова награда|Нинову награду]] критике" (1978), награду Жељезаре Сисак (1979) и награду библиотека Србије за најчитанију књигу (1980). «Врата од утробе» је вјероватно најбољи Ковачев роман, сложене [[постмодерна|постмодернистичке]] наративне технике у коме се преклапају ауторова визура родне [[Херцеговина|Херцеговине]] у распону више деценија и спиритуалне дилеме вјерске и секуларне природе. Слиједе романи «Увод у други живот» (1983), те «Кристалне решетке» (Босанска књига,[[Сарајево]], 1995).