Југословенски динар — разлика између измена

Исправљене словне грешке
(Спашавам 1 извора и означавам 1 мртвим.) #IABot (v2.0.8.6)
(Исправљене словне грешке)
[[Деноминација (економија)|Деноминација]] подразумева укрупњавање домаће националне валуте путем, заменом старих у нове новчане знаке у одређеном односу. Најчешће се врши брисањем одређеног броја нула. Нова новчана јединица након деноминације постаје једнака вредности већег броја до тада важећих јединица националне валуте и у том односу се врши прерачун и свих цена роба и услуга.{{sfn|Душанић|2009|pp=149}} Уз деноминацију, као део монетарне реформе, предузима се и читав низ других мера економске политике како би реформа била успешна.{{sfn|Душанић|2009|pp=151}}
 
После [[Други светски рат|Другог светског рата]] динар је деномиранденоминиран шест пута, након шест периода [[Инфлација|инфлације]]:
 
{| class="wikitable"
У новоствореној држави, [[Краљевина СХС|Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца]], у оптицају је било новаца из више држава: аустроугарска круна, српски динар, црногорски перпер, немачка марка и бугарски лев.{{sfn|Мијатовић|2014|p=28}}
 
Постављало се питање како извести унификацију валута на најефикаснији и најправеднији начин, како би се успоставила новчана стабилност у Краљевини СХС. Замена лева и немачких марака није донела већих тешкоћа. Замена бугарских лева вршена је за крунско-динарске новчанице, с обзиром да се радило о малим количинама ове валуте, конврезијаконверзија мале количине, око 50 милиона лева у промету у Србији, је била далеко лакше изводљива. Леви су замењени на паритетној основи 2:1 непосредном наплатом код бугарске централне банке почетком 1919. године. Слична ситуација је била и са немачком марком, која је замењена у динаре у односу 1:1. Након присаједињења Црне Горе извршен је попис перпера, при чему је утврђено да постоји око 12,27 милиона, од чега у Црној Гори 9,13 милиона, у Херцеговини и Далмацији 1,8 милиона и у Србији 1,34 милиона. Перпер је убрзо затим изгубио својство платежног средства, а његови власници готово више од две године нису имали јасно дефинисану ситуацију о његовој вредности. Овакву конфузију су искористили шпекуланти, који су почели да купују перпер на црно, по упола мањој вредности у односу на српски динар, што је изазвало незадовољство у народу. Црногорски перпери су били последња затечена валута, која је замењена у крунско-динарске новчанице, по паритету 1:1, у току априла 1921. године, у тренутку када је већина перпера већ била променила своје власнике.{{sfn|Кршев|2012|pp=120}} Исплаћивање благајничких упутница у перперима су постале обавеза нове државе, при чему је конверзија за износе до 5.000 перпера вршена у крунско-динарске новчанице у односу 1:1, док се за веће износе конверзија вршила у односу 2:1.{{sfn|Кршев|2012|pp=121}}
 
Највише новца је било из области које су претходно биле под [[Аустроугарска|аустроугарском]] влашћу.{{sfn|Музеј града Београда|1000 динара - 40000 круна из 1919}} Наиме, Централне банке владе Аустрије и Угарске су плански обезвредила своју валуту још током ратних година, пошто су штампале огромне количине папирних новчаница без покрића, финансирајући тако своје ратне трошкове. На крају рата 31. октобра 1918. емисија аустроугарских круна је износила 31,5 милијарди, а имала је покриће у металу у вредности од свега 342 милиона круна. И након рата, аустроугарска Централна банка је наставила да штампа папирне новчанице без покрића у корист Аустрије и Мађарске, тако да је крајем 1919. године у оптицају било више од 50 милијарди круна.{{sfn|Матић|2012|pp=76}}
|}
 
Године 1921. штампан је најситнији папирни новац од 25 пара. Аутор је загребачки сликар [[Миленко Ђурић]].{{sfn|Ћирић|2013}} Новчаница је са обе стране прекривена разним оранментимаорнаментима бледих боја.{{sfn|Хаџи-Пешић|1995}} На лицу се преко основне орнаментике налази цртеж [[манастир Грачаница|манастира Грачанице]] и поља са ознакама номиналне вредности, а на наличју су цртежи острва са црквом на [[Бледско језеро|Бледском језеру]], на левој половини и споменик [[Бан Јелачић|бана Јелачића]] у [[Загреб]]у, на десној половини.{{sfn|Ћирић|2013}} Новчаницу је потписао министар финансија [[Коста Кумануди]].{{sfn|Хаџи-Пешић|1995}} Штампана је у [[Загреб]]у и [[Нови Сад|Новом Саду]]. Налазила се у оптицају од 14. јуна 1921. до 30. септембра 1927.{{sfn|Вишчевић|2011|pp=XVIII}}
 
{|class="wikitable" style="font-size: 90%"
Најлепшим новчаницама Краљевине Југославије сматрају се новчанице од 100, која носи датум 15. јули 1934. (50 годишњица од оснивања банке) и од 1.000 динара, која носи датум 15. јули 1935. Обе је израдио [[Васа Поморишац]].{{sfn|Стојановић|1996|pp=39}}
 
Новчаницу од 100 динара је урадио са графичарем Пантом Стојићевић, а гравер је био Вељко Андрејевић Кун.{{sfn|Шарунац|2006|pp=47}} На лицу новчанице, доминирају плавичасти тонови. Са десне стране је фигура жене младе, која седи у хаљини српских средњовековних владарки, са ловоровим венцем на глави. Новчаница има широк оквир с традиционалним народним шарама и уочавају се многи детаљи који симболизују науку, пољопривреду и економско богатство.{{sfn|Ћирић|2013}} Жена је алегоријски приказ државе. Она је заоденута пурпурним плаштом који покрива хаљину љубичестељубичасте боје (краљевско достојанство државе). Хаљина је украшена мотивима животиња и биљака у злату. Међу мотивима се препознају јелен, паун, две грлице, окренуте једна према другој. Животиње се хране плодовима, који су алегорија плодова дрвета живота. Уочава се и небопарни орао, симбол Христове победе над Адом и стилизовано биље исцељења - лек бесмртности. Пред жениним ногама се налази отворена књига на затвореној, симбол установности засновајзаснован на знању. Она у десној руци држи перо, док левом руком грли дечака, са [[шајкача|шајкачом]] на глави, који стоји, ослањајући се на мач (представља победнички народ из Балканских и Првог светског рата). Са леве стране се налази црква Св. Ђорђа на Опленцу, маузолеј краљевске династије.{{sfn|Шарунац|2006|pp=47}} На наличју, с десне стране је цртеж две женске фигуре, које седе око државног грба са краљевском круном на црвеном штиту. Девојке су обучене у јелеке и дугачке плаве хаљине, средњовековних српских властелинки, а на главама су им беле мараме.{{sfn|Ћирић|2013}} Девојка с десне стране држи сноп жита, а иза ње је кућа и фабрички димњаци, а пред њом су бундева, грожђе, крушке и јабуке. Девојка се леве стране у рукама држи сидро, пред њом су гусле, књиге, лимун и вино. Ове две девојке симболично представљају континентални и приморски део земље, приказани индустрија, пољопривреда, трговина, занатство, финансије и уметност, као и убрзани развој традиционално аграрне земље. {{sfn|Шарунац|2006|pp=47}} На наличју са леве стране, у другом плану се налази пејзаж Дубровника,{{sfn|Ћирић|2013}} средњовековног града-државе, што указују на независност младе југословенске државе. Натписи на лицу су ћирилични, а на наличју латинични.{{sfn|Шарунац|2006|pp=47}}
 
Новчаница од 100 динара је службено стављена у оптицај 8. априла 1941. године, у саставу ванредне емисије за ратне потребе, али се у пракси веома мали број новчаница заиста нашло у оптицају. Наиме, до почетка Другог светског рата одштампане новчанице су остале у трезору Народне банке у Београду. Потом су 6. априла 1941. пренесене у филијалу у Ужицу, одакле је тек незнатан део употребљен. Већи део је након окупације враћен у Београд, док је мањи део 10/11. априла 1941, пребачен у Сарајево.{{sfn|Шкрабо|2006|pp=45}} Мада је наређено њихово уништавање, то није извршено, јер су у ишчекивању одговарајуће прилике за то, Сарајево окупирали Немци, а потом је успостављена НДХ, која је новчанице, заједно са златом и другим драгоценостима задржала, као власништво новоуспостављене државе. Након њиховог преноса у Загреб, новчанице су пуштене у оптицај у НДХ, а затим су замењена кунама, које је издала НДХ.{{sfn|Шкрабо|2006|pp=46}}
Окупаторске власти су печатиле југословенски папирни новац и у неким деловима (Црна Гора) дозволиле његову употребу или су га замењивали својим новцем.{{sfn|Ђуришић|1996|pp=17}}
 
Црна Гора се налазила под италијанском окупацијом, све до капитаулацијекапитулације Италије 1943. Током тог периода, осим италијанских новчаница,{{sfn|Динар 12|1999|pp=34}} с обзиром да се италијанска команда суочила са недостатком своје валуте,{{sfn|Кирсанов|2015|pp=108}} важиле су и предратне југословенске новчанице, које су италијанске власти жигосале округлим печатом пречника 31 mm, црне боје у чијем центру се налазила женска фигура са уздигнутим мачем у десној руци. Са десне стране је стајала кружно исписана реч „verificato”. Печаћене су новчанице од 10 (1939), 20 (1936), 50 (1931), 100 (1929), 500 (1935) и 1000 (1931) динара.{{sfn|Динар 12|1999|pp=34}} Наредба о жигосању је издата 23. јуна 1941, а крајњи рок за жигосање био је 11. јула. Наредбама од 24. априла и 6. октобра 1941. у Црној Гори се вршила замена жигосаних југословенских динара за италијанске лире. За 100 динара добијало се 38 италијанских лира. Замена је трајала до друге половине 1942. године, осим на подручју [[Дурмитор]]а,{{sfn|Кирсанов|2015|pp=108}} које су држали партизани до јуна 1942 и за које је основан посебан Уред за замену новчаница. Наредбом војног гувернера од 22. јануара 1943. југословенске новчанице депоноване код италијанске филијале на Цетињу су уништене.{{sfn|Кирсанов|2015|pp=110}}
 
На територији НДХ је издавана куна. У окупираној Србији издат је српски динар.{{sfn|Ђуришић|1996|pp=17}}
=== Новчанице ДФ/ФНР/СФР Југославије ===
==== Динар из 1944. године ====
На крају Другог светског рата званично су постојале 2 управе Народне банке Краљевине Југославије. Прва се налазила у Лондону, са краљем у избеглиштву, док се друга налазила у ослобођеном Београду, која је формирана новембра 1944. Такво стање је трајало све до синхронизованог укидањaукидања Привремене управе у Београду и гувернерства у Лондону 27. новембра 1945, када је престала да постоји Народна банка Југославије у емиграцији, а за гувернера је постављен Танасије Здравковић. За разлику од осталих приватних новчаних завода у Југославији, који су ликвидирани одмах након ослобођења, Народна банка Југославије је пословала као акционарско друштво, све до 15. јануара 1946, када је подржављена и применованапреименована у Народну банку Федеративне Народне Републике Југославије. Њени акционари су исплаћени у номиналној вредности својих акција, а исту судбину су имале још три савезне банке: Индустријска банка, Занатска банка и Задружна и пољопривредна банка.{{sfn|Кирсанов 30|2015|pp=96}}
 
При Повереништву финансија Националног комитета ослобођења Југославије (НКОЈ) образован је 21. новембра 1944. Саветодавни монетарни одбор, који је на првим седницама, у ослобођеном Београду одлучио да јединствена новчана јединица остане динар.{{sfn|Моравчевић|2010}} Наиме, златне резерве у Њујорку су биле депоноване на име Народне банке Југославије, па се при преласку у нови политичко-економски систем, морала да уважи та чињеницу.{{sfn|Кирсанов 30|2015|pp=96}}
Цртежи за новчанице су јула 1944. припремане на острву [[Вис (острво)|Вис]], где су се налазиле готово све институционе власти, а након што их је одобрио [[Јосип Броз Тито]],{{sfn|Ћирић|2013}} због још увек несређеног статуса Народне банке{{sfn|Кирсанов 30|2015|pp=96}} и стања Завода за израду новчаница у Топчидеру,{{sfn|Кирсанов 30|2015|pp=97}} пренети су у државни завод за израду новчаница у [[Москва|Москви]], где су штампане прве количине новца.{{sfn|Ћирић|2013}} Имена руских гравера нису позната.{{sfn|Кирсанов 30|2015|pp=98}} Новчанице из Москве су испоручиване у периоду од 4. фебруара до 22. маја 1945, а након тога је штампање настављено у обновљеној штампарији Завода у Топчидеру.{{sfn|Кирсанов 30|2015|pp=98}}
Новчанице су израђене на папиру верикевелике граматуре и без заштитне нити. Новчанице од 50 и 100 динара немају одштампану годину, а на новчаници од 10 динара је година одштампана и на лицу и на наличју, док остале новчанице имају годину само на наличју. На новчаницама од 1, 5 и 10 динара нема словне ознаке, нити серијског броја,{{sfn|Ђуришић|1996|pp=19}} док су остале новчанице нумерисани класичном нумерацијом, која се састојала од 2 ћирилична слова и 6 цифара.{{sfn|Кирсанов 30|2015|pp=98}}
 
{|class="wikitable" style="font-size: 90%"
Новчанице је издавала [[Народна банка Србије|Народна банка Југославије]] од средине [[1980-е|1980-их]] (на новчаницама у апоенима од 5.000, 20.000, 50.000, 100.000 и 1.000.000 динара водени жиг показује исту слику као и портрет).
 
Године 1985. појавила се и прва новчаница с ликом Јосипа Броза Тита, која је вредела 5000 динара. Идејно решење за ову новчаницу је дао академски сликар Драгиша Андрић, у то време шеф уметничког студија ЗИН-а, а аутор портрета је сликар Нусрет Хрвановић, чије је име одшампаноодштампано на левом Титовом рамену. Гравери су били Драгиша Андрић и Италијан Тренто Ционини. На новчаницама у серији са словним ознакама АА и ЗА стајала је погрешна година Титове смрти (1930, уместо 1980).{{sfn|Ћирић|2013}} Ова новчаница је прва након Другог светског рата на којој је присутан водени жиг.{{sfn|Продановић|2014}}
 
Прва следећа новчаница је због убрзане инфлације била 20.000. На њој је приказан помало намрштен и замишљен или забринут рудар,{{sfn|Продановић|2014}} [[Алија Сиротановић]].
Одмах након [[пети октобар|петооктобарских]] промена, постављена је нова монетарна власт, са Млађаном Динкићем, као гувернером Народне банке на челу, која је већ 15. децембра 2000. године издала нове новчанице динара,{{sfn|Степановић|2000}} и то у апоенима од 20, 50 и 100 динара, без речи „нови”. Ради уштеде, за штампање је коришћена [[офсет штампа|равна (офсет)]], уместо [[дубока штампа|дубоке штампе]].{{sfn|Степановић|2000}} Новчанице од 10, 200 и 1.000 динара су издате 2001, с тим што на новчаници од 10 динара као година издања стоји 2000.{{sfn|Степановић|2000}}
 
Новчаница од 20 динара је штампана у техници вишебојног офсета на белој хартији (зелена, окер и црна), заштићена је воденим жигом (Његошев полупрофил), флуоресцентним влакнима, и вертикалном степ нити сребрне боје са одштампаним микротекстом НБЈ-НБЈ. На лицу са леве стране се налази Његошев леви полупрофил приказан као десни, са белом [[камиловка|камилавком]] на глави, према портрету Његоша, чији је аутор сликар [[Урош Кнежевић]] и који се данас чува у епископском двору у [[Темишвар]]у. Десно од њега је [[Маузолеј на Ловћену]]. Наличје има вертикални дизајн. На наличју се налази детаљ звоника [[Цетињски манастир|ЦетињскигЦетињског манастира]], скраћена фигура Његоша из Маузолеја на Ловћену окренута тако да је његов леви полипрофилполупрофил приказан као десни, украсне минијатуре првог словенског [[Цетињски октоих|Октоиха петогласника]], штампаног на Цетињу 1493/1494 и планински масив, највероватније [[Планина Комови|Комове]].{{sfn|Кирсанов|2013|pp=86}}
 
На новчаници од 200 динара приказан је лик [[Надежда Петровић|Надежде Петровић]]. На њој је први пут употребљен{{sfn|Ћирић|2013}} [[кинеграм]], као посебна врста заштите, зависно од угла гледања формира се неколико различитих
Датотека: грб СРЈ, текстуална ознака YU и розета око грба, које се преливају једна у другу, мењајући боју.{{sfn|Николич 2|2001|pp=16}}
 
Новчанице од 200, 1.000 и 5.000 су израђене у комбинованој техници. Садрже мултитонски водени знак у виду портрета, заштитну нит са микротекстом НБЈ (ћирилица и латиница), ознаку за слепе у техници дубоке штампе, кип ефекат, који се уочава само при одређеним угловима, прозирни регистар, влакна уграђена у папир,{{sfn|Николич 2|2001|pp=17}} флуоросценцијафлуоресценција под УВ светлом, ИР заштита у офсет штампи.
 
Последња новчаница у последњој серији југословенског динара је била од 5.000 динара, са ликом [[Слободан Јовановић|Слободана Јовановића]].{{sfn|Продановић|2014}} Ретко се налазила у оптицају, а кинеграм са грбом СРЈ је био лошег квалитета.
{|class="wikitable" style="font-size: 90%"
|-
! Изглед !! Износ !! Величина !! Боја !! Лице !! Наличје !! Година изавањаиздавања !! Датум издавања !! Датум важења
|-
| style="text-align:center; background:#000;"| [[Датотека:10-Dinara-2000.jpg|x50px]]
}}
 
Кованице од 10 динара из 1931 произведене су у Краљевској ковници у Лондону (19.000.000 комада) и у ковници Француске банке у Паризу (4.000.000 комада).{{sfn|Вишчевић|2011|pp=329}} Разликују се по томе што кованице из Париза носе ознаку ковнице: бакља и рог.{{sfn|Илић|1997|pp=30}} На лицу кованица се налази леви профил краља Александра, око руба је кружно исписан латиничнинлатиничним текст „ALEKSANDAR I. KRALJ JUGOSLAVIJE”. На наличју је двоглави орао раширених крила са круном. На прсима орла је [[грб Краљевине Југославије]], који је подељен на три дела и састоји се од српског грба са крстом и четири [[оцила]], [[Грбови Хрватске кроз историју|хрватски грб]] са [[шаховница|шаховницом]] и [[Илирски грб|грб илирских земаља]], који су у то време користили [[Словенци]] са три звездице и полумесецом. Година издавања (1931) је раздељена лево и десно од орла, док је при дну уписана номинална вредност и назив валуте (латиница). Обод кованица је назупчан. Аутор дизајна је ({{јез-ен|Percy Metcalfe}}).{{sfn|Вишчевић|2011|pp=329}}
{{gallery
| width = 300
 
Поводом 85. годишњице рођења председника [[Јосип Броз Тито|Јосипа Броза Тита]] и 40. година његовог доласка на чело [[КПЈ]], 1977. године су издате кованице од{{sfn|НБС|2016}}:
* 200 динара, масе 15,00 грама, пречника 32 mm, чистоће 750/1000 сребра. У позадини лица сребрњака су стилизовани барјаци. С леве стране у горњем делу се налази грб СФРЈ, око кога је кружно исписан назив државе (ћирилица и латиница), а полукружно око руба са десне стране је латинични текст „PROLETERI SVIH ZEMALJA UJEDINITE SE”, испод кога је петокрака звезда и сркаћеницаскраћеница „KPJ”. Са десне стране су исписане године 1937. и 1977. У доњем делу је великим бројевима исписана номинална вредност „200”, а испод њега назив валуте динар у четири верзије (хрватски, српски, словеначки и македонски) и два писма (латиница и ћирилица). На наличју у средишњем делу је леви Титов профил. Десно од њега је ловоров венац који окружује број 85. На рубу око обода је украшен тачкицама. Кованица има гладак обод на коме је исписан назив државе (ћирилицом и латиницом). Аутор дизајна је Драгиша Андрић, а сребрњак је израђен у Заводу за израду новчаница и кованог новца у Београду.
{{gallery
| width = 250
Поводом VIII [[Медитеранске игре|медитеранских игара]] у [[Сплит]]у 1979. године издате су кованице од{{sfn|НБС|2016}}:
* 100 динара, масе 10 грама, 28 mm, чистоће 925/1000 сребра. На лицу се налази главни мотив маскота [[средоземна морска медведица]]. Десно од ње је грб СФРЈ, испод кога је утиснута година издавања 1978.
* 150 динара, масе 12,5 грама, пречника 30 mm, чистоће 925/1000 сребра. На лицу се налази главни мотив брод „Бакар”, ескпонатекспонат Поморског музеја у Сплиту. Изнад њега је грб СФРЈ.
* 200 динара, масе 15 грама, пречника 32 mm, чистоће 925/1000 сребра. На лицу се налази главни мотив античка [[амфора]] пронађена у далматинској [[акваторија|акваторији]]. Лево од ње је грб СФРЈ, година издавања 1978. и ознаке ковнице.
* 250 динара, масе 17,5 грама, пречника 34 mm, чистоће 925/1000 сребра. На лицу се налази главни мотив, црква Светог Доната у [[Задар|Задру]]. Изнад њега је грб СФРЈ, а десно година издавања 1978. и ознаке ковнице.
* 350 динара, масе 22,5 грама, пречника 36 mm, чистоће 925/1000 сребра. На лицу се налази главни мотив, лав с Радовановог портала, главног портала [[Катедрала Светог Ловре у Трогиру|Катедрале Светог Ловре у Трогиру]]. Изнад њега је грб СФРЈ, десно година издавања 1978. с ознакама ковнице, а лево је латиничним текстом исписан назив града „[[Трогир|TROGIR]]”.
* 400 динара, 25 грама, пречника 40 mm, чистоће 925/1000 сребра. На лицу се налази главни мотив, [[перистил]] [[Диоклецијанова палата|Диоклецијанове палате]]. Изнад њега је грб СФРЈ, са леве стране изнад лукова перистила је година издавања 1978. са ознакама ковнице, док је при дну перистила латиницом исписан назив града „SPLIT”.
* 1.500 динара, масе 8,8 g, пречника 24 mm, чистоће 900/1000 злата. На средишту лица је знак игара у Сплиту - три круга делимично потопљена у воду (аутор Борис Љубичић), који је након тога постао заштитни знак МедитеринскихМедитеранских игара. Изнад знака је грб СФРЈ.
* 2.000 динара, масе 11,8 грама, пречника 27 mm, чистоће 900/1000 злата. На лицу златника је представа архитектонског решења спортског пливалишта на Пољуду у Сплиту у облику морског таласа, изграђеног за потребе игара, изнад кога је грб СФРЈ, а лево од њега је утиснута година издавања 1978.
* 2.500 динара, масе 14,7 грама, пречника 30 mm, чистоће 900/1000 злата. Главни мотив на лицу је фудбалски и атлетски [[стадион Пољуд]] у Сплиту, изграђен за потребе Медитеранских игара, према пројекту [[Ријека|ријечког]] архитекте [[Борис Магаш|Бориса Магаша]]. Изнад главног мотива је грб СФРЈ, а лево од њега је утиснута година издавања 1978.
* 5.000 динара, масе 29,5 грама, пречникаапречника 38 mm, чистоће 900/1000 злата. Главни мотиви на лицу златника су прилаз јужним вратима Диоклецијанове палате из [[3. век]]а с [[Катедрала Светог Дује|катедралом Светог Дује]]. Изнад главног мотива је грб СФРЈ.
 
Грб СФРЈ на лицу је са шест бакљи и венцем од житног класја и петокраком звездом на врху. Око обода на лицу свих златника и сребрњака је кружно исписан назив државе (ћирилица и латиница), док је при дну номинална вредност, а лево и десно од ње исписан је назив валуте динар у четири верзије (хрватски, српски, словеначки и македонски) и два писма (латиница и ћирилица). На наличју свих сребрњака и златника је леви Титов профил, око кога је по ободу кружно исписан латинични текст „JOSIP BROZ TITO – POKROVITELJ VIII MEDITERANSKIH IGARA”, а при дну је „SPLIT 1979”. Сви златници и сребрњаци имају назубљен обод. Аутори дизајна су Драгиша Андрић и Драгомир Милеуснић, а израђени су у Златари Мајданпек.
}}
Поводим 40. годишњице устанка и [[социјалистичка револуција|социјалистичке револуције]] народа и народности Југославије, 1981. године су издате кованице од{{sfn|НБС|2016}}:
* 1.000 динара, масе 14,00 грама, пречника 30 mm, чистоће 750/1000 сребра. Рађен је у спесијалнојспецијалној техници са високосјајним равним површинама и матираним рељефним детаљима. На лицу се налази грб СФРЈ, украшен маслиновом гранчицом. Испод су номинална вредност и назив валуте динар у четири верзије (хрватски, српски, словеначки и македонски) и два писма (латиница и ћирилица). На рубу је кружно исписан назив државе (ћирилица и латиница). На наличју је леви Титов профил, а у позадини стилизоване звезде и барјаци, симболи социјализма, а лево од профила су исписане године 1941. и 1981. Аутор дизајна је Драгиша Андрић, а израђени су у Заводу за израду новчаница и кованог новца у Београду.
{{gallery
| width = 250
* 5000 динара (1984), масе 8,00 грама, пречника 24 mm, чистоће 900/1000 злата. На наличју је средишњи мотив стилизована бакља.
 
На лицу свих сребрњака и златника у средишту су два поља: заштитни знак олимпијских игара у Сарајеву и грб СФРЈ са шест бакљи. Изнад средњишњихсредишњих поља су два чекића (знак ковница) и година издања, док је около исписано име државе (ћирилица и латиница), а при дну номинална вредност, поред које стоји слово „Д” (латиницом лево и ћирилицом десно). око средишњег мотива на наличју је кружни латинични натпис „XIV ZIMSKE OLIMPIJSKE IGRE” и „SARAJEVO ’84”. Обод кованица је назубљен. Аутори су Небојша Митрић, Љубиша Манчић, Ђорђе Јовановић, Драгиша Андрић и Драгомир Милеуснић, а исковани су у Златари Мајданпек.
{{gallery
| width = 250
* 500 динара, масе 13,00 грама, пречника 30 mm, чистоћа 925/1000 сребро. На наличју су представљене три [[чапља|чапље]], раширених крила, као симбол скијашких летова.925/1000 сребра.
* 1.000 динара, масе 23,00 грама, пречника 38 mm, чистоће 925/1000 сребра. На наличју је главни мотив колевка.
* 1.000 динара, масе 23,00 грама, пречника 38 mm, чистоће 925/1000 сребра. На наличју је лик [[инжењер]]а [[Станко Блоудек|Станка Блоудека]], који је на Планици пројектаваопројектовао прву скакаоницу на свету за скијашке летове преко 100 m.
* 10.000 динара, масе 8,00 грама, пречника 24 mm, чистоће 900/1000 злата. На наличју су представљене три чапље.
 
* 5.000 динара, масе 3,455 грама, пречника 20 mm, чистоће 900/1000 злата
* 10.000 динара, масе 8,64 грама, пречника 25 mm, чистоће 900/1000 злата
На лицу у средишњем делу се налази лик [[Карађорђе|Карађорђа]], око кога је полукружно исписан ћирилични текст „Ђорђе Петровић — Карађорђе”, а испод су омеђанеомеђене тачкама исписане године његовог рођења и смрти „1752—1817”. На наличју је двоглави орао с круном и штитом са четири оцила. Лево од круне је година 1804. а десно 2004. Око круне је полукружно исписан текст „Република Србија”, међусобно раздвојене тачком. Испод грба је номинална вредност, а испод ње назив валуте динар (ћирилица и латиница). Обод кованице је рецкаст.{{sfn|СГ|2004}} Аутор је Митар Петковић.
 
Поводом 120. година Народне банке Србије, 2004. године је издат златник од{{sfn|НБС|2016}}: