Крешимир Барановић — разлика између измена

нема резимеа измене
Нема описа измене
Нема описа измене
 
 
У [[Загреб]]у учи теоретске предмете, [[клавир]] и [[обоа|обоу]], да би, након матуре, уписао композицију на Музичкој академији у [[Беч]]у (1912—1914). Године [[1915]]. постаје диригент у Загребачкој опери, где остаје све до [[1927]], када прелази на исту дужност у [[Београд]], да би током [[1927]]. и [[1928]]. гостовао с балетском трупом [[Ана Павлова|Ане Павловне]] у [[Немачка|Немачкој]], [[Холандија|Холандији]], [[Швајцарска|Швајцарској]] и [[Италија|Италији]]. У [[Загреб]] се враћа [[1928]]. године на старо место, где остаје све до [[1943]]. године, када преузима вођење Радио-оркестра у [[Братислава|Братислави]] ([[Словачка]]), где је именован и за директора Опере (1945—1946). Након тога постаје професор Музичке академије, диригент Опере и директор Филхармоније у Београду до [[1964]]. године.
 
[[Датотека:Zinka Kunc 2.pdf|мини|Програм концерта Зинке Кунц, који се одржао у [[Задужбина Илије М. Коларца|Задужбини Илије М. Коларца]] 6. децембра [[1948|1948.]] године, на коме је диригент био Крешимир Барановић.]]
Као стваралац, Барановић је једна од најмаркантнијих личности националног смера друге половине [[20. век]]а хрватске и југословенске музике. С посебним афинитетом према [[Русија|руској]] музици, што се огледало и у његовим композицијама. Надовезује се на раног [[Игор Стравински|Стравинског]] (''Петрушка'') ослањајући се и на народни мелос, ствара властити музички језик, чије богатство црпи и из свог мајсторског познавања оркестра.
 
 
== Сценске композиције ==
* [[Датотека:Simfonijski orkestar Srbije.pdf|мини|Програм концерата Симфонијског оркестра Србије, на којима је Барановић био диригент, одржани у [[Задужбина Илије М. Коларца|Задужбини Илије М. Коларца]], 6. и 7. фебруара [[1951|1951.]] године.]]''Лицитарско срце'' (Крешимир Барановић), балет (1924, Загреб)
* ''Цвијеће мале Иде'' (Маргарета Фроман, према Хансу Кристиану Андерсену), балет (1925, Загреб)
* ''Стрижено-кошено'' (Густав Крклец), комична опера (1932, Загреб)
* ''Кинеска прића'' (Димитрије Парлић, према ''Дер Креидекреис'' Клабунда), балет (1955, Београд)
* сценска музика за ''Тирена'' (Марин Држић), ''Дундо Мароје'' (Марин Држић), ''Антигона'' (Софокле) и ''Хенри IV'' (Шекспир)
[[Датотека:Krešimir Baranović 2.pdf|лево|мини|Програм концерта под вођством диригента Крешимира Барановића, који се одржао у [[Задужбина Илије М. Коларца|Задужбини Илије М. Коларца]], 9. октобра [[1951|1951.]] године.]]
 
== Инструменталне композиције ==
* концертна увертира (1916)
* концерт за рог и оркестар (1973)
 
== Галерија ==
<gallery mode="packed-hover">
[[Датотека:Zinka Kunc 2.pdf|мини|Програм концерта Зинке Кунц, који се одржао у [[Задужбина Илије М. Коларца|Задужбини Илије М. Коларца]] 6. децембра [[1948|1948.]] године, на коме је диригент био Крешимир Барановић.]]
Датотека:Simfonijski orkestar Srbije.pdf|Програм концерата Симфонијског оркестра Србије, на којима је Барановић био диригент, одржани у [[Задужбина Илије М. Коларца|Задужбини Илије М. Коларца]], 6. и 7. фебруара [[1951|1951.]] године.
[[Датотека:Krešimir Baranović 2.pdf|лево|мини|Програм концерта под вођством диригента Крешимира Барановића, који се одржао у [[Задужбина Илије М. Коларца|Задужбини Илије М. Коларца]], 9. октобра [[1951|1951.]] године.]]
Датотека:Krešimir Baranović.pdf|Програм концерта Београдске филхармоније, под вођством диригента Крешимира Барановића, који се одржао у [[Задужбина Илије М. Коларца|Задужбини Илије М. Коларца]] [[1949|1949.]] године.
</gallery>
 
== Спољашње везе ==