Екосистеми мора — разлика између измена

'''Екосистем мора''' представља јединство биоценозе и биотопа. Животна заједница у природи мора заузимати неки простор у коме чланови те заједнице задовољавају своје потребе: крећу се, узимају храну, дишу налазе заклон и заштиту. Тај простор се назива [[биотоп]] и њега насељавају припадници одговарајуће [[Биоценоза|биоценозе]]. Они успостављају врло сложене међусобне односе и такође се повезују са околином у којој живе. Биоценоза и биотоп заједно чине еколошки систем вишег реда — [[екосистем]]<ref>{{Cite web |url=https://www.oceanicinstitute.org/aboutoceans/aquafacts.html |title=Oceanic Institute |website=www.oceanicinstitute.org |accessdate=1. 12. 2018 |archive-date=03. 01. 2019 |archive-url=https://web.archive.org/web/20190103114836/http://oceanicinstitute.org/aboutoceans/aquafacts.html |url-status=dead }}</ref><ref>{{Cite news |url=https://www.nationalgeographic.com/environment/habitats/ocean/ |title=Ocean Habitats and Information |date=5. 01. 2017 |accessdate=1. 12. 2018}}</ref> и 90% дела планете Земље погодног за живот.<ref>{{Cite web|url=http://www.unesco.org/new/en/natural-sciences/ioc-oceans/focus-areas/rio-20-ocean/blueprint-for-the-future-we-want/marine-biodiversity/facts-and-figures-on-marine-biodiversity/|title=Facts and figures on marine biodiversity {{!}} United Nations Educational, Scientific and Cultural Organization|website=www.unesco.org|language=en|accessdate=1. 12. 2018}}</ref> Различити екосистеми у једној климатској зони групишу се у веће цјелине - [[биоме|биоме.]]<ref>[[Екосистем]]</ref> Јединство екосистема почива на интеракцијама живих бића и незивене\иве околине: [[Земљиште|земљишта]], [[Вода|воде]], [[ваздух]]а и слично. Екосистеми су веома сложени и динамични системи. За разлику од континената од којих је већина углавном раздвојена огромним воденим пространствима, океани и мора су међусобно повезани и чине једну цјелину. Свјетско море обухвата око 71% Земљине површине. Због наадекватненеадекватна заштите екосистеми могу бити уништени због [[Климатска промена|климатских промјена]].

У морским екосистемемаекосистемима разликују се два типа станишта: ''морско дно'' и ''слободна вода''. Њих насељавају различити организми који изграђују ''животну заједницу морског дна'' и ''животну заједницу слободне воде''. Животну заједницу морског дна чине организми који могу бити причвршћени за подлогу ([[бентос]]) или се могу слободно кретати по морском дну ([[планктон]] - лебде у води ношени воденим струјама и [[нектон]] — активни пливачи).

Морско дно до дубине од око 50 m је најповољније место за живот. У овој зони има довољно [[светлост]]и, [[топлота|топлоте]], [[кисеоник]]а, минералних материја и хране за живот свих организама који сачињавају биоценизубиоценозу мора.

Због основних проблема у овој животној заједници као су: како не потонути на дно или како се одупрети сталним морским струјама [[биљке]] и [[животиње]] које чине ову [[биоценоза|биоценозу]] развиле најразличитије начине актвиногактивног и пасивног пливања.