Емоционална интелигенција — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
m
Нема описа измене
Ред 38:
 
Најстарији део нашег емоционалног живота налази се у чулу мириса (у олфакторном делу). Сва жива бића поседују одређени молекуларни „мирисни траг“. У најранијим временима мирис је помагао у борби за опстанак. Неуролози сматрају да су од олфакторног дела центри за емоције еволуирали и довољно нарасли заокружујући врх можданог стабла. У првобитном стадијуму, олфакторне центре чинили су танки режњеви неурона који су анализирали мирис и категорисали биљке и животиње на јестиве или отровне, хранљиве или непријатељске. Појавом првих сисара, сматрају неуролози настали су нови емоционални центри. Овај део мозга је заокружио и ограничио мождано стабло, па је назван лимбичким системом. Лимбички систем је омогућио две врло важне функције: учење и памћење, појачавајући способност прилагођавања.
 
== Критике ==
Емоционална интелигенција и Голманова анализа из 1995 су биле предмет критике других научника:<ref>{{cite book | veditors = Murphy KR | title = A critique of emotional intelligence: What are the problems and how can they be fixed? | publisher = Psychology Press | date = February 2014 | isbn = 978-1-317-82433-6 }}</ref><ref>{{cite web | vauthors = Durlofsky P | title = The Benefits of Emotional Intelligence | url = http://psychcentral.com/blog/archives/2015/10/29/the-benefits-of-emotional-intelligence/ | work = psychcentral.com | date = 30 October 2015 | archive-url = https://web.archive.org/web/20170202235000/https://psychcentral.com/blog/archives/2015/10/29/the-benefits-of-emotional-intelligence/| archive-date = 2 February 2017 }}</ref>
 
=== Могућност предвиђања ===
[[Френк Ленди]] разликује „комерцијалну” и „академску” дискусију о емотивној интелигенцији (ЕИ), што аргументује тиме да оне различито виде предиктивну моћ ове особине.<ref name="landy">{{cite journal| vauthors = Landy FJ |year=2005|title=Some historical and scientific issues related to research on emotional intelligence|journal=Journal of Organizational Behavior|volume=26|issue=4|pages=411–424|doi=10.1002/job.317}}</ref> По њему, комерцијални извори снажно наглашавају практичну корист за оне који поседују ЕИ, док они академски упозоравају да то није случај. На пример. Голман је 1998. тврдио да: „најефикаснији лидери су слични по једној важној особини: сви имају високу ЕИ”. Џон Мејер је 1999. упозорио да: „популарна литература тврди да људи са високом ЕИ имају предности у животу” изгледа преоптимистична и није прткрепљена резултатима научних истраживања. Ленди подржава ове аргументе тврдњом да подаци о предностима појединаца високе ЕИ потичу од истраживања која нису јавно доступна истраживачима у сврхе анализе или провере.<ref name="landy" /> [[Кетрин Муренски]], у студији из 2000, тврди да није могуће објективно мерити ЕИ и демонстрирати њен утицај на ефикасно руковођење, јер се она мери субјективним упитницима, где појединци сами себе оцењују.<ref>{{cite journal| vauthors = Murensky CL |date=2000|title=The relationships between emotional intelligence, personality, critical thinking ability and organizational leadership performance at upper levels of management.|url=https://psycnet.apa.org/record/2000-95016-143|journal=Dissertation Abstracts International: Section B: The Sciences and Engineering|via=PsyNET}}</ref>
 
У студији о значају ЕИ за обављање послова и руковођење, Хармс и Креде<ref>{{cite journal| vauthors = Harms PD, Credé M |year=2010|title=Remaining Issues in Emotional Intelligence Research: Construct Overlap, Method Artifacts, and Lack of Incremental Validity|journal=Industrial and Organizational Psychology: Perspectives on Science and Practice|volume=3|issue=2|pages=154–158|doi=10.1111/j.1754-9434.2010.01217.x|s2cid=144371039}}</ref> су утврдили да су мета-аналитичке процене ЕИ без значаја када се контролишу [[особине личности]] и [[интелигенција]].
 
=== Корелација са особинама личности ===
Други истраживачи су истакли критику да формулари у којима појединци сами оцењују своју ЕИ великим деломн одговарају мерењу особина личности. Сматра се да је ово случај јер је ЕИ особина личности.<ref name="petrides07" /> Конкретно, две димензије, од [[великих пет фактора личности|„великих 5”]], које су најближе повезане са ЕИ су [[екстровертност]] и [[неуротицизам]]. Неуротицизам је повезан са негативним емоцијама и нервозом, а такве особе ће вероватно лоше себе оценити на тесту ЕИ, где сами себе оцењују.
 
Интерпретације упитника о ЕИ и особинама личности су разноврсне, али је доминантно мишљење у научној литератури је да се ради о „особини емотивна интелигенција”, што је колекција других особина личности.<ref name="Mikolajczak07">{{cite journal | vauthors = Mikolajczak M, Luminet O, Leroy C, Roy E | title = Psychometric properties of the Trait Emotional Intelligence Questionnaire: factor structure, reliability, construct, and incremental validity in a French-speaking population | journal = Journal of Personality Assessment | volume = 88 | issue = 3 | pages = 338–53 | date = June 2007 | pmid = 17518555 | doi = 10.1080/00223890701333431 | s2cid = 21196733 }}</ref><ref name="Smith08">{{cite journal| vauthors = Smith L, Ciarrochi J, Heaven PC |year=2008|title=The stability and change of trait emotional intelligence, conflict communication patterns, and relationship satisfaction: A one-year longitudinal study|journal=Personality and Individual Differences|volume=45|issue=8|pages=738–743|doi=10.1016/j.paid.2008.07.023}}</ref><ref name="Austin08">{{cite journal| vauthors = Austin EJ |year=2008|title=A reaction time study of responses to trait and ability emotional intelligence test items|url=https://www.pure.ed.ac.uk/ws/files/14842146/A_reaction_time_study_of_responses_to_trait_and_ability_emotional_intelligence_test_items.pdf|journal=Personality and Individual Differences|volume=46|issue=3|pages=381–383|doi=10.1016/j.paid.2008.10.025|hdl=20.500.11820/c3e59b2b-8367-4e8a-9d9c-9fb87c186fc1|hdl-access=free}}</ref>
 
Мета-анализа 142 базе података, извршена 2017, нашла је веома велико поклапање генералних особина личности и ЕИ. Поклапање је толико да су истраживачи закључили: „Резултати сугеришу да су генералне особине личности веома сличне, чак можда идентичне, особини под именом ЕИ”.<ref name=":5">{{Cite journal|last1=van der Linden|first1=Dimitri|last2=Pekaar|first2=Keri A.|last3=Bakker|first3=Arnold B.|last4=Schermer|first4=Julie Aitken|last5=Vernon|first5=Philip A.|last6=Dunkel|first6=Curtis S.|last7=Petrides|first7=K. V.|date=January 2017|title=Overlap between the general factor of personality and emotional intelligence: A meta-analysis.|url=http://doi.apa.org/getdoi.cfm?doi=10.1037/bul0000078|journal=Psychological Bulletin|language=en|volume=143|issue=1|pages=36–52|doi=10.1037/bul0000078|pmid=27841449|s2cid=29455205|issn=1939-1455}}</ref>
 
== Види још ==