Емоционална интелигенција — разлика између измена

[[Френк Ленди]] разликује „комерцијалну” и „академску” дискусију о емотивној интелигенцији (ЕИ), што аргументује тиме да оне различито виде предиктивну моћ ове особине.<ref name="landy">{{cite journal| vauthors = Landy FJ |year=2005|title=Some historical and scientific issues related to research on emotional intelligence|journal=Journal of Organizational Behavior|volume=26|issue=4|pages=411–424|doi=10.1002/job.317}}</ref> По њему, комерцијални извори снажно наглашавају практичну корист за оне који поседују ЕИ, док они академски упозоравају да то није случај. На пример. Голман је 1998. тврдио да: „најефикаснији лидери су слични по једној важној особини: сви имају високу ЕИ”. Џон Мејер је 1999. упозорио да: „популарна литература тврди да људи са високом ЕИ имају предности у животу” изгледа. преоптимистичнашто је по њему преоптимистично и није прткрепљенапрткрепљено резултатима научних истраживања. Ленди подржава ове аргументе тврдњом да подаци о предностима појединаца високе ЕИ потичу од истраживања која нису јавно доступна истраживачима у сврхе анализе или провере.<ref name="landy" /> [[Кетрин Муренски]], у студији из 2000, тврди да није могуће објективно мерити ЕИ и демонстрирати њен утицај на ефикасно руковођење, јер се она мери субјективним упитницима, где појединци сами себе оцењују.<ref>{{cite journal| vauthors = Murensky CL |date=2000|title=The relationships between emotional intelligence, personality, critical thinking ability and organizational leadership performance at upper levels of management.|url=https://psycnet.apa.org/record/2000-95016-143|journal=Dissertation Abstracts International: Section B: The Sciences and Engineering|via=PsyNET}}</ref>

У студији о значају ЕИ за обављање послова и руковођење, Хармс и Креде<ref>{{cite journal| vauthors = Harms PD, Credé M |year=2010|title=Remaining Issues in Emotional Intelligence Research: Construct Overlap, Method Artifacts, and Lack of Incremental Validity|journal=Industrial and Organizational Psychology: Perspectives on Science and Practice|volume=3|issue=2|pages=154–158|doi=10.1111/j.1754-9434.2010.01217.x|s2cid=144371039}}</ref> су утврдили да су мета-аналитичке процене ЕИ без значаја када се контролишу [[особине личности]] и [[интелигенција]].