Застава (лист) — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
мНема описа измене |
||
Ред 34:
Лист се залагао за националну равноправност у [[Аустроугарска|Аустроугарској]], за уједињење и ослобођење [[Срби|Срба]] (како од аустријске, тако и од турске власти), као и за стварање независних балканских држава. Био критички настројен према оним елементима српског грађанства склоног потчињавању Пешти, али и према црквеној хијерархији када није радила у интересу народа. Светозар Милетић је због текстова објављених у ''Застави'' 1870. осуђен на годину дана, а 1876. на четири године затвора.
Када је у [[Српска народна слободоумна странка|Српској народној слободоумној странци]] 1887. дошло до расцепа на радикално и либерално крило, ''Застава'' је постала лист [[Српска народна радикална странка|Српске народне радикалне странке]], док је [[Браник (лист)|''Браник'']] заступао ставове [[Српска народна либерална странка|Српске народне либералне странке]]. Трвења између два листа кулминирала су убиством [[Миша Димитријевић (политичар)|Мише Димитријевића]] од стране Јаше Томића. Након присаједињења Војводине Србији 1918. године ''Застава'' критиковала централизацију [[Краљевина СХС|Краљевине СХС]] и занемаривање интереса Војводине.<ref>{{Cite book|title=Енциклопедија Новог Сада Књига 8 Еди-Зур|last=|first=|publisher=Новосадски клуб|year=1997|location=Нови Сад|pages=253-257|id=}}</ref>
Углавном је везивана за ситно српско грађанство у Аустроугарској: ситне занатлије, трговце и сељаке, ниже службенике...<ref>{{Cite book|title=Историја српске штампе у Угарској 1791-1914|last=Крестић|first=Василије|publisher=Матица српска; Одељење за друштвене науке|year=1980|isbn=|location=Нови Сад|pages=283}}</ref>
| |||