[[Словени]] су населили ове земље око 600-те године. Лужица је била део [[Само]]вог царства, прве словенске државе, и, након распада царстава, [[Великоморавска кнежевина|Великоморавске кнежевине]]. Лужица постаје део Саксоније, а од 1200. године велики број [[Германи|Германа]] почиње да насељава Лужицу. [[1815.]] [[Бечки конгрес]] додељује Лужицу [[Пруска|Пруској]], [[Лужички Срби]] траже да њихова земља постане аутономна регија али је ипак подељена између неколико пруских провинција. Крајем 19. и почетком 20. века почиње национално буђење лужичких[[Лужички Срби|Лужичких Срба]], оснивају многе националне организације а њихов број је око 150.000. Постоји снажна тежња за независношћу. Доласком [[нацизам|Нациста]] на власт у [[Немачка|Немачкој]], почиње прогон лужичких[[Лужички Срби|Лужичких Срба]], њихов језик, организације и штампа су забрањени. [[Лужички Срби]] су били хапшени, погубљени или послати у егзил. Велики број је завршио у концетрационим[[Концентрациони логор|концентрационим логорима]] из којих многи нису изашли. Процењује се да их је убијено око 20.000. После другог[[Други светски рат|Другог светског рата]] Лужица је подељена између [[Источна Немачка|Источне Немачке]] и [[Пољска|Пољске]]. Пољски комунисти су протерали [[Лужички Срби|Лужичке Србе]] заједно са Немцима. [[Лужички Срби]] поново траже стварање Лужичке Слободне Државе или да се Лужица прикључи [[Чехословачка|Чехословачкој]]. У [[Праг|Прагу]] 300.000 људи је протествовало у име [[Лужички Срби|Лужичке]] независности. Напори да се постигне независност нису уродили плодом због појединих геополитичкохгео-политичких интереса. [[1950]]. [[Лужички Срби]] су добили језичку и културну аутономију. [[2005]]. основана је политичка партија која представља интересе [[Лужички Срби|Лужичких Срба]].
